Povećani ciljevi za obnovljive izvore i energetsku efikasnost, manje zagađenje vazduha i borbu protiv ekološkog kriminala bili su neka od dostignuća koja su pozdravili zakonodavci EU na osnovu Evropskog zelenog dogovora, vodeće klimatske agende EU najavljene 2019.
Plan klimatske neutralnosti EU predviđao je da će do 2030. emisije gasova sa efektom staklene bašte biti za najmanje 55% postavljenih u odnosu na referentnu vrednost iz 1990. godine i dostići neto nulu do 2050. godine.
Simone Tagliapetra, viši saradnik istraživačkog centra Bruegel i profesor energetike i klimatske politike na Univerzitetu Džons Hopkins, ocenio je da je Fon der Lajen uspešno okrenula EU ka klimatskoj neutralnosti.
On je za Euronews rekao da je sa Zelenim dogovorom, EU postavila jasne i ambiciozne klimatske ciljeve za 2030. i 2050. i, da bi ih dostigla, usvojila je talas zakona.
"Mobilizovane su stotine milijardi evra zelenog finansiranja EU", dodao je on.
Koja su bila glavna dostignuća i koje zakone su zadržali zakonodavci?
Zeleni plan EU doneo je nekoliko zakona za dekarbonizaciju energetskog sektora, zgrada, industrije i transporta sa ciljevima do 2050. godine.
Zakonodavci su 2021. glasali da klimatski ciljevi postanu pravno obavezujući usvajanjem Evropskog zakona o klimi.
Ubrzo nakon toga, izvršna vlast EU objavila je "Fit for 55", paket od 13 zakonodavnih dokumenata koji su osmišljeni da pomognu svim sektorima privrede EU i da olakšaju implementaciju Zelenog dogovora, koji je brzo usvojen.
Takozvani "Paket gasa" Komisije otvorio je vrata za primenu obnovljivih i niskougljeničnih gasova kao što su biometan i vodonik u energetskom sektoru, sa novim pravilima za ublažavanje emisija metana, gasa staklene bašte koji zadržava više toplote u atmosferi nego CO2 , o čemu su se dogovorili suzakonodavci u decembru 2023.
Revizija Evropske direktive o performansama zgrada (EPBD), privremeno dogovorena u decembru 2023., ima za cilj renoviranje starih zgrada i uspostavljanje postepenog ukidanja fosilnih sistema grejanja do 2040.
Usvojena u martu 2023. i julu 2023, postavila je cilj od najmanje 42,5% obnovljivih izvora energije u mešavini EU do 2030. godine.
Direktiva o energetskoj efikasnosti (EED), uspostavila je obavezujući zajednički napor EU za smanjenje potrošnje energije za 11,7% do 2030. godine - nekoliko primera različitih zakona koji nastoje da se udruže u dekarbonizaciji različitih sektora privrede EU.
Poslanici su takođe usvojili set zakona kako bi osigurali odgovornost za one koji štete životnoj sredini:
Zakon o ekološkom kriminalu, koji je usvojen u martu ove godine, kazniće kompanije i pojedince za nepromišljeno ponašanje prema prirodi i usklađen je sa izvorima zagađenja sa brodova, koji su Savet i Skupština privremeno usaglasili u februaru ove godine, i zakonima o otpremi otpada, usvojenim u god. marta 2024., oba imaju za cilj zaštitu od zagađenja mora.
Direktiva o tretmanu gradskih otpadnih voda, koju su suzakonodavci usaglasili ovog marta, predviđa da farmaceutska i kozmetička industrija plaćaju najmanje 80% troškova vezanih za sopstveni otpad.
Što se tiče transporta, zakonodavci su usvojili Euro7, koji bi Savet trebalo da usvoji 12. aprila, predlog zakona koji su kritikovali ekolozi zbog nedostatka ambicija da smanji emisije iz drumskog saobraćaja, a u februaru su postigli dogovor o ukidanju kamiona i autobusa na dizel motor do 2040.
Nova pravila o vazduhoplovstvu i pomorskom saobraćaju su takođe dobila zeleno svetlo, u julu i oktobru 2023. godine, što omogućava veću količinu obnovljivih i niskougljeničnih goriva, kao što su takozvana održiva goriva za vazduhoplovstvo i obnovljiva goriva nebiološkog porekla.
Zakonodavci su takođe ovog marta postigli dogovor o suzbijanju zagađenja vazduha Direktivom o kvalitetu vazduha, a u februaru su se složili da zabrane veliki broj fluorovanih gasova (F-gasova), hemikalija koje je napravio čovek, što dovodi do povećanja emisije GHG.
Zakonodavni okviri koji nisu prošli očekivano
Namenjena izgradnji održivih sistema ishrane u EU i obnavljanju korišćenja zemljišta, strategija „od farme do viljuške" pokrenuta 2020. godine naišla je na protivljenje industrije, desničarskih i konzervativnih u parlamentu, kao i poljoprivrednika.
Uredba o održivoj upotrebi pesticida bila je prvi zakon koji je pao kao žrtva žestokog protivljenja, dok budućnost Zakona o obnovi prirode, zakona o obnavljanju biodiverziteta, još uvek ostaje u međuprostoru nakon što su ga Mađarska i druge zemlje članice odbile.
Komisija je najavila akciju za jačanje otpornosti na vodu početkom 2024. godine, ali je izvršna vlast EU kasnije odustala.
"Želimo program uključivanja, a ne polarizacije", rekla je Veronika Manfredi, zvaničnik odeljenja Komisije za životnu sredinu, posle toga, aludirajući na rojeve farmera koji izlaze na ulice.
Prvobitno pozdravljeno kao velika pobeda za životnu sredinu, krčenje šuma zakon, osmišljen da osigura da se ključni robni proizvodi poput soje, govedine, palminog ulja, drveta, kakaa, kafe i kaučuka više neće prodavati u EU ako potiču iz područja pogođenih krčenjem šuma ili praksom degradacije šuma, sada je takođe ugrožen nakon poziva Austrije, koju podržava nekoliko zemalja EU, za opšte izuzeće od prakse dužne pažnje prema zakonu koji stupa na snagu 30. decembra 2024.
Šta je čeka sledeći mandat EU po ovom pitanju?
Od zadataka koji predstoje tu je rad na kružnoj ekonomiji.
Predlog zakona namenjen smanjenju otpada od hrane i tekstila, a drugi za rešavanje problema zagađenja mikroplastikom i plastičnim peletima verovatno će ostati do kraja godine, kada se formira nova Komisija.
Predlog za obavezno praćenje i popravne mere za obnavljanje tla EU je takođe u pripremi za sledeći mandat, kao i Direktiva o zelenim zahtevima, predlog koji je osmišljen da se uhvati u koštac sa zelenim pranjem i zaštiti potrošače od obmanjujućih tvrdnji.
Sledeći zakonodavni mandat će takođe imati preuzimanje zakona o praćenju šuma kako bi se razvio okvir za posmatranje šuma na nivou EU - osmišljen da obezbedi otvoren pristup detaljnim informacijama o stanju i upravljanju šumama u EU i nastaviće pregovore o klimatskom cilju do 2040. godine.
EU mora da pruži više da bi Zeleni dogovor pretvorila u svoju "novu strategiju rasta", prema Taljapetri, koji je rekao da je industrijska politika bloka sada u centru pažnje i da zahteva od sledeće Komisije da radi na Zelenom industrijskom sporazumu koji "do sada nije isporučen" - pozivanje na Zakon o neto nulti industriji (NZIA) i Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA) - oba su dizajnirana da pojačaju domaću proizvodnju čistih tehnologija.
Zakon o neto nulti industriji, koja bi trebalo da dobije pečat od strane Parlamenta na plenarnoj sednici 23. aprila, je plan EU da poveća proizvodne kapacitete net-zero tehnologija i da prevaziđe barijere za povećanje kapaciteta u Evropi.
Usvojen u martu 2024. godine, CRMA postavlja pravila koja garantuju "sigurno i održivo" snabdevanje kritičnim sirovinama, postavljajući ciljeve za godišnju potrošnju sirovina u EU od 10% za lokalno vađenje, 40% za preradu u EU i 25% proizilazi iz recikliranih materijala.
(M.A./EUpravo zato/ Euronews.com)
