Starenje je složen biološki proces koji se kod svakoga odvija različitim tempom. Dok neki u poznim godinama ostaju mentalno i fizički vitalni, drugi pokazuju rane znake starenja, što naučnici nazivaju "ubrzanim starenjem".
Fizičke i kognitivne funkcije tada opadaju brže nego što se statistički očekuje.
Istraživači intenzivno proučavaju faktore koji mogu usporiti starenje, od ishrane i fizičke aktivnosti, do mentalne angažovanosti.
Već neko vreme se pretpostavlja da višejezičnost može biti jedan od takvih zaštitnih faktora.
Prelazak s jednog jezika na drugi trenira pažnju i kontrolne mehanizme mozga koji s godinama često slabe. Međutim, do nedavno nije bilo jasno da li se ovaj efekat može i merljivo odraziti na biološko starenje.
Nova studija sprovedena na Triniti koledžu u Dablinu, objavljena u časopisu Nature Aging, daje prvi jasan dokaz da ljudi koji govore više jezika zaista sporije stare.
Tim Agustina Ibanjeza analizirao je zdravstvene podatke više od 86.000 ljudi iz 27 evropskih zemalja, uzimajući u obzir i druge faktore poput obrazovanja, fizičke aktivnosti i socijalnih okolnosti.
Za svaku osobu izračunata je takozvana "biobihevioralna starost" - pokazatelj stanja fizičkih, mentalnih i socijalnih funkcija. Rezultati su pokazali da osobe koje redovno koriste više jezika znatno ređe pokazuju znake ubrzanog starenja.
Efekat je ostao snažan čak i kada su uračunati drugi uticaji poput prihoda ili kvaliteta životne sredine.
Posebno je interesantno da efekat zavisi od "doze" - što više jezika osoba govori, to je sporije starenje izraženije. Istraživači pretpostavljaju da stalno prebacivanje između jezika predstavlja vrstu mentalnog treninga koji aktivira važne kognitivne mreže i jača kognitivnu rezervu - sposobnost mozga da se zaštiti od oštećenja u starosti.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da učenje jezika u kasnijim godinama verovatno neće imati isti zaštitni efekat.
Profesor Mihael Vagner sa Univerziteta u Bonu ističe da je korisno da stariji ljudi nastave da koriste jezike koje su ranije naučili i da ostanu mentalno i fizički aktivni.
Buduća istraživanja planiraju da detaljnije ispituju kada i kako višejezičnost deluje na starenje, da li zavisi od doba kada je jezik naučen, ili od nivoa znanja svakog jezika.
Otkrića bi mogla pomoći u razvoju strategija za sprečavanje ubrzanog starenja, a škole bi mogle više da podstiču učenje stranih jezika.
Za sada, stanovnici višejezičnih zemalja poput Holandije, Indije ili mnogih afričkih država mogu se radovati ovom prirodnom "antiejdžing" efektu.
(M.A./EUpravo zato/b92.net)
