Smanjenje količine sunčeve svetlosti koja dopire do Zemlje moglo bi da ublaži globalno zagrevanje i ograniči štetu izazvanu klimatskim promenama, tvrdi vodeće naučno telo Velike Britanije.
Međutim, Kraljevsko društvo je upozorilo da ovakve strategije nisu bez rizika.
Društvo, koje je pokrenulo naučnu revoluciju u 17. veku, navelo je u novom izveštaju da bi nova tehnologija za odbijanje sunčeve svetlosti nazad u svemir mogla da "kupi vreme" kako bi mere za smanjenje emisija fosilnih goriva imale efekta.
U izveštaju se navodi da su dve strategije - ubacivanje reflektujućih čestica visoko u atmosferu i prskanje soli u oblake iznad mora - verovatno efikasne i tehnički izvodljive.
Ipak, autori izveštaja upozoravaju da, ukoliko se neka zemlja odluči da samostalno sprovede ovakav eksperiment u jednom regionu, to moglo da izazove ekstremne suše i druge vremenske poremećaje u drugim delovima sveta.
Profesor Kit Šajn, predsedavajući radne grupe koja je sastavila izveštaj, rekao je da bi moglo da dođe vreme kada će svetski lideri zaključiti da je modifikacija sunčevog zračenja (SRM) "najmanje loša opcija".
"Ne postavlja se pitanje da li je SRM bezbedan, jer očigledno nije bez rizika.
Međutim, moglo bi da se dogodi da ti rizici budu smatrani manje štetnim od rizika koji proizlaze iz nedovoljno ublaženih klimatskih promena", rekao je.
U izveštaju se navodi da globalni napori na smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte sve manje izgledaju kao dovoljni da zaustave rast globalne temperature iznad 1,5°C, što mnogi naučnici smatraju "bezbednom granicom".
Uskoro u Brazilu počinje nova runda pregovora Ujedinjenih nacija o klimi, ali prema trenutnim politikama, temperature će do 2100. godine verovatno biti barem za 3°C više nego što je bio slučaj u predindustrijskom periodu.
Radna grupa je uverena da bi slanje aerosola u stratosferu bila najperspektivnija opcija za smanjenje količine sunčeve svetlosti koja dopire do površine Zemlje.
Avioni bi leteli na velikim visinama, oslobađajući sumpor-dioksid.
Kako se navodi, postoje dokazi da to može da funkcioniše. Erupcija vulkana Pinatubo na Filipinima 1991. godine izbacila je 15 miliona tona sumpor-dioksida u stratosferu, što je smanjilo temperaturu za 0,5°C tokom jedne do dve godine.
Računarski modeli sugerišu da bi oslobađanje osam do 16 miliona tona tog gasa svake godine, iznad i severne i južne hemisfere, moglo da smanji globalnu temperaturu za 1°C.
Šajn tvrdi da bi troškovi najverovatnije iznosili "nekoliko desetina milijardi dolara godišnje".
To je daleko manje od globalnih troškova izazvanih ekstremnim vremenskim prilikama, poput požara.
Uragan Melisa, koji je postao snažniji zbog globalnog zagrevanja, prouzrokovao je štetu i ekonomske gubitke do 52 milijarde dolara širom Kariba, stoji u podacima kompanije "AccuWeather".
Izveštaj Kraljevskog društva upozorava da SRM ne bi rešio osnovni uzrok klimatskih promena i da nije zamena za smanjenje emisija, ali da može da snizi temperature dok nivo ugljen-dioksida u atmosferi dostiže vrhunac i počinje da opada. To bi značilo da bi SRM možda mogao da se koristi i više od 100 godina.
Autori izveštaja upozorili su da ubrizgavanje sumpora u atmosferu mora da se sprovodi globalno, uz međunarodni dogovor i uz podršku nauke.
Modeli pokazuju da bi dodavanje sumpor-dioksida u severnu hemisferu ohladilo taj region, ali bi moglo da izazove sušu u regionu Sahela u Africi.
Dodavanje gasa samo u južnu hemisferu takođe bi izazvalo regionalno zahlađenje, ali bi moglo da poveća učestalost i intenzitet uragana u severnom Atlantiku.
(EUpravo zato/Sky News)
