Predložena revizija Direktive o energetskim performansama zgrada ima za cilj da se značajno smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte i potrošnja energije u sektoru zgradarstva u EU i da taj sektor postane klimatski neutralan do 2050. godine.
Rok za dostizanje nulte emisije za zgrade koje koriste ili poseduju državni organi je 2028. godina, dok će iz novih pravila biti izuzeti poljoprivredni objekti i objekti kulturne baštine.
Kada se računaju emisije, uzima se u obzir potencijal globalnog zagrevanja tokom životnog ciklusa zgrade, uključujući proizvodnju i odlaganje građevinskih proizvoda korišćenjih u izgradnji.
Što se tiče stambenih zgrada, države članice će morati da uvedu mere kojima će osigurati da se do 2030. smanji prosečna potrošnja energije u zgradama. Predviđeno smanjenje je za najmanje 16 odsto, a da do 2035. za najmanje 20 do 22 odsto zgrada.
Zemlje EU će morati da renoviraju 16 odsto energetski najmanje efikasnijih nestambenih zgrada do 2030 i 26 odsto do 2033, a ukoliko je tehnički i ekonomski moguće, članice bi trebalo da do 2030. postepeno postave solarne instalacije na javne i nestambene zgrade, zavisno od njihove veličine, kao i na sve nove stambene zgrade.
Evropski parlament je u saopštenju naveo da države članice moraju da donesu mere za dekarbonizaciju sistema za grejanje, sa ciljem postepenog napuštanja fosilnih goriva u grejanju i hlađenju do 2040.
U dokumentu stoji i da će od 2025. biti zabranjeno subvencionisanje samostalnih kotlova na fosilna goriva, a da će i dalje biti mogući finansijski podsticaji za hibridne sisteme grejanja koji koriste znatni udeo obnovljive energije, kao što su toplotne pumpe.
Od novih pravila moguće je izuzeti privredne objekte i arhitektonsku baštinu. Osim toga, države članice mogu izuzeti i zgrade zaštićene zbog njihove posebne arhitektonske ili istorijske vrednosti, privremene zgrade, crkve i verske objekte.
Evropske komisije raspolaže podacima da zgrade u EU uzrokuju 40 odsto potrošnje energije i 36 odsto emisija gasova s efektom staklene bašte.
Izvestilac za Direktivu o energetskim svojstvima zgrada Ciarán Cuffe (Zeleni/ESS, Irska) rekao je da Direktiva jasno pokazuje kako klimatska politika može imati stvarne i neposredne koristi za manje dobrostojeće u našem društvu.
"Ovaj zakon će pomoći u smanjenju računa za energiju i rešavanju temeljnih uzroka energetskog siromaštva, istovremeno osiguravajući hiljade visokokvalitetnih lokalnih poslova širom EU. Rešavajući 36 % evropskih CO2 emisija, predstavlja dodatni nužan stub Evropskog zelenog plana. Ovaj rezultat pokazuje da Parlament nastavlja da podržava Zeleni plan koji je u jednakoj meri pravedan i ambiciozan", kazao je on.
Inače, Direktiva je usvojena sa 370 glasova za, 199 protiv i 46 suzdržanih. Kako bi stupila na snagu, treba je službeno odobriti i Veće Evropske unije.
Komisija je 15. decembra 2021. donela zakonodavni predlog za reviziju Direktive o energetskim svojstvima zgrada u okviru paketa „Spremni za 55 %".
Zahvaljujući novom Evropskom zakonu o klimi iz jula 2021. ciljevi za 2030. i 2050. postali su deo obvezujućeg evropskog zakonodavstva.
(M.A./EUpravo zato//Evropski parlament)
