Prema nedavnim istraživanjima, Italija bi do 2050. godine mogla da izgubi oko 20 odsto svojih plaža, a do 2100. godine čak 40 odsto, usled porasta nivoa mora, erozije obale, poplava i klimatskih promena, navodi se u izveštaju Italijanskog geografskog društva.
Kako Italijani rizikuju da izgube svoje obale
Plaže su važan deo italijanske kulture i načina života - odlazak na more, iznajmljivanje ležaljki, suncobrana i kabina deo su tradicije odmora. Međutim, poslednjih godina beleži se pad broja posetilaca, posebno radnim danima, dok su vikendom plaže i dalje prepune. Turisti, iako prisutni, troše sve manje na hranu i piće.
Prema rečima Fabrica Likordarija, predsednika udruženja Assobalneari Italia, koje okuplja vlasnike plažnih klubova i barova, glavni razlog za pad poseta su visoki troškovi života koji utiču na kupovnu moć građana.
"Čak i sa dve plate, mnoge porodice jedva sastavljaju kraj s krajem. U takvim okolnostima, troškovi za odmor i razonodu među prvima se smanjuju", objašnjava Likordari.
Cena iznajmljivanja ležaljki i suncobrana postala je česta tema rasprava. Prema podacima potrošačkog udruženja Altroconsumo, one su sada u proseku 17 odsto skuplje nego pre četiri godine.
Na primer, na plažama u regionu Lacio dve ležaljke i suncobran teško je naći ispod 30 evra dnevno, dok u popularnom letovalištu Galipoli u Pulji taj trošak dostiže i 90 evra dnevno.
Uz to, gotovo trećina Italijana prema podacima za 2024. i 2025. godinu nije mogla da priušti letovanje, što dodatno produbljuje društvenu razliku između onih koji mogu i onih koji ne mogu da uživaju u moru.
Da li je odmor postao luksuz?
Prema podacima Eurostata, čak 31,4 odsto Italijana, odnosno više od 18 miliona ljudi, nije moglo da priušti ni jednu nedelju odmora van kuće.
To je jedna od najviših stopa u Evropskoj uniji i pokazuje kako se more, nekada simbol slobode i zajedništva, sve više pretvara u luksuz.
Kako poboljšati pristup plažama
Rešenje nije samo u nižim cenama ležaljki, već i u boljoj dostupnosti plaža i efikasnijem upravljanju obalom.
Italija bi, prema preporukama stručnjaka, mogla da poboljša pristup plažama uvođenjem regionalnih vozova i autobusa koji bi tokom leta vozili do javnih plaža, uz povoljne karte i redovne polaske.
Takođe, besplatne plaže mogle bi da dobiju osnovne sadržaje poput toaleta, tuševa i fontana, finansirane transparentnim lokalnim taksama.
Predlaže se i uvođenje "plažnih vaučera" za domaćinstva sa nižim primanjima, po uzoru na francuske Chèques-Vacances, koji bi obezbedili pristupačan prevoz i iznajmljivanje ležaljki.
Nove koncesije na plaže mogle bi da podrazumevaju obavezni procenat prostora namenjenog javnim i pristupačnim zonama, jasno označenim i dostupnim svima.
More kao zajedničko dobro
More ne bi trebalo da bude samo biznis, već zajedničko dobro dostupno svima. Da bi to postalo stvarnost, Italiji je potrebna jasna, pravedna i transparentna reforma upravljanja obalom.
Institucije bi morale da saslušaju građane, lokalne vlasti i operatere i da donesu pravila koja omogućavaju pravičan pristup moru za sve.
Samo tako, more može ponovo postati otvoren i deljeni prostor, kao što je bilo generacijama unazad.
Glavni uzroci nestanka plaža
Osnovni uzroci erozije su porast nivoa mora usled klimatskih promena i kontinuirano trošenje tla. Tome doprinosi i pretjerana izgradnja duž obale, hoteli, apartmani i turistički kompleksi koji stvaraju veštačke barijere i sprečavaju prirodne procese kretanja peska i obale.
Najugroženiji regioni
Posebno su ugroženi regioni Sardinija, Kampanija, Lacio i Pulja, gde bi prema procenama moglo da nestane i više od polovine uređenih plaža.
Posledice bi mogle biti ozbiljne.
Erozija bi pogodila turizam, pomorski saobraćaj i poljoprivredu, a ugroženo je i oko polovine italijanske lučke infrastrukture, 10 odsto obradivog zemljišta i delovi obale poput delte reke Po i venecijanske lagune.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
