Evropski vrhovni sud za ljudska prava u utorak (9. aprila) treba da odluči u tri odvojena slučaja da li države čine dovoljno u suočavanju sa globalnim zagrevanjem u presudama koje bi ih mogle primorati da čine više.
Evropski sud za ljudska prava, deo 46-članog Saveta Evrope, treba da odluči da li su politike vlada o klimatskim promenama kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima.
U sva tri slučaja optužene su vlade država članica EU za nečinjenje ili nedovoljno činjenje povodom mera protiv globalnog zagrevanja.
U znaku važnosti ovog pitanja, svi slučajevi su tretirani kao prioritet od strane Velikog veća Evropskog suda za ljudska prava, čijih 17 sudija može postaviti potencijalno ključan pravni presedan.
Biće to prvi put da sud donosi presudu o klimatskim promenama.
Iako je nekoliko evropskih države, uključujući Francusku, već osuđeno od strane domaćih sudova zbog neispunjavanja obaveza u vezi sa globalnim zagrevanjem, Evropski sud za ljudska prava bi mogao ići dalje i jasno utvrditi nova osnovna prava.
Izazov leži u osiguranju "priznanja individualnog i kolektivnog prava na što stabilniju klimu, što bi predstavljalo važnu pravnu inovaciju", rekla je advokatica i bivša francuska ministarka zaštite životne sredine Korin Lepaž, koja brani jedan od slučajeva.
"Prekretnica"
Pozicija suda "može označiti prekretnicu u globalnoj borbi za budućnost", rekao je advokat Geri Liston iz NVO Globalna mreža za pravnu akciju.
"Pobeda u bilo kojem od tri slučaja mogla bi predstavljati najznačajniji pravni razvoj u vezi sa klimatskim promenama za Evropu od potpisivanja Pariskog sporazuma 2015. godine" koji je postavio nove ciljeve za vlade u smanjenju emisija, rekao je on.
Iako konvencija ne sadrži eksplicitne odredbe koje se odnose na životnu sredinu, sud je već presudio na osnovu Člana 8 konvencije - pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života - obavezu država da održe "zdravu životnu sredinu", u slučajevima koji se odnose na upravljanje otpadom ili industrijske aktivnosti.
Od tri slučaja koji će biti rešeni u utorak (9. april), prvi je pokrenula Švajcarska asocijacija Stariji za zaštitu klime - 2.500 žena prosečne starosti 73 godine - i četiri njenih članova koji su takođe podneli individualne pritužbe.
Žale se na "propuste švajcarskih vlasti" u pogledu zaštite klime, koji "bi ozbiljno narušili njihovo zdravstveno stanje".
Damien Carême, bivši gradonačelnik severnog francuskog primorskog grada Grande-Sinet, u svom (drugom) slučaju napada "nedostatke" francuske vlade, tvrdeći da postoji rizik da njegov grad bude potopljen Severnim morem.
U 2019. godini podneo je slučaj francuskom Državnom savetu - najvišem upravnom sudu - tvrdeći da je zabeleženo "nečinjenje u vezi sa klimom" s francuske strane.
Sud je u korist opštine presudio u julu 2021. godine, ali je odbacio slučaj koji je podneo on lično, što je Carêmea navelo da ga odnese pred Evropski sud za ljudksa prava.
"Za dobrobit svih"
Treći slučaj je pokrenula grupa šestoro Portugalaca, starosti od 12 do 24 godine, inspirisana da deluju nakon što su požari opustošili njihovu zemlju 2017. godine.
Njihov slučaj nije samo protiv Portugala, već i 31 druge države - svake zemlje EU, plus Norveške, Švajcarske, Turske, Ujedinjenog Kraljevstva i Rusije.
Gotovo sve evropske zemlje pripadaju Savetu Evrope, ne samo članice EU.
Rusija je izbačena iz Saveta nakon svoje invazije na Ukrajinu, ali se slučajevi protiv Moskve i dalje razmatraju pred sudom.
Evropski sud za ljudska prava razmatra slučajeve samo kada su iscrpljena sva domaća pravna sredstva.
Njegove presude su obavezujuće, iako su postojali problemi s poštovanjem određenih država poput Turske.
Sva tri slučaja se pretežno oslanjaju na članove konvencije koji štite "pravo na život" i "pravo na poštovanje privatnog života".
Ali sud će izdati presudu koja bi bila presedan samo ako utvrdi da su ovi slučajevi iscrpili sve pravne mogućnosti na nacionalnom nivou.
(JA/EUpravo zato.rs)
