Udruženje "Jadovnik - oaza netaknute prirode" već 15 godina primenom brojnih aktivnosti radi na unapređenju, zaštiti i očuvanju biodiverziteta i životne sredine na živopisnoj planini Jadovnik.
Predano se brinu o ishrani mileševske kolonije beloglavog supa kao i drugih vrsta koje se hrane lešinama i mekim tkivima na hranilištu Kašan.
Prema rečima Vjekoslava Joksimovića, istinskog zaljubljenika u prirodu, redovnom i pravilnom ishranom dolazi i do povećanja broja jedinki, što im je i cilj.
"Mi smo u Mileševci zajedno sa upravljačima JP "Srbijašume" broj gnezdećih parova beloglavog supa sa 40 parova povećali na 65 što je veliki napredak za ovu vrstu lešinara", navodi on.
Međutim, uz povećanje broja jedinki, dolazi do češćeg povređivanja, bolesti i drugih problema. Tako se rodila ideja za projekat "Volijere za hitno zbrinjavanje zaštićenih vrsta ptica u jugozapadnoj Srbiji", odnosno centar za zbrinjavanje zaštićenih vrsta ptica. Važnost su prepoznale i institucije, pa se on sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije i Vlade Švajcarske.
Finansiranje ovog projekta je deo šire inicijative "EU za Zelenu agendu u Srbiji", koju, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP, a u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.
Cilj ovog projekta je da se u što kraćem vremenu zbrine ptica koja je povređena, bolesna ili zbog drugog problema nije u mogućnosti da samostalno živi u prirodi.
"Udruženje je prepoznato od strane lokalnog stanovništva. Vide nas kao nekoga ko se brine o ovim vrstama, tako da imamo česte pozive, meštani nam javljaju da je pronađena određena vrsta na nekoj lokaciji kojoj treba ukazati pomoć", navodi Joksimović.
Prethodnih godina udruženje je sarađivalo sa Specijalnim rezervatom prirode "Uvac", jedinim koji u ovom delu Srbije zbrinjava zaštićene vrste, međutim zbrinjavanje ptica je iziskivalo velike troškove. Onda se uključila Evropska unija.
O problematici zbrinjavanja ptica
Dosadašnja situacija na ovu temu je bila nezadovoljavajuća, bar u ovom kraju a i šire, kaže naš sagovornik.
"Koliko sam upoznat, samo su u rezeravtu "Uvac" postojale volijijere koje su preuzimale i zbrinjavale samo jedinke beloglavog supa. Šteta je teško procenjiva, a sigurno je da je ima, samo nama nije poznato u kojoj meri. Mnogo je važno na vreme preuzeti povređenu pticu i ukazati joj neophodnu pomoć. Neke od ptica nikada ne polete nazad u prirodu ali mogu da nastave život u nekim od ZOO vrtova, kako predviđa zakonska regulativa. U ovom prihvatilištu planirano je zadržavanje ptice do 30 dana tj. ona najneophdnija pomoć", pojašnjava Joksimović i dodaje.
"Na primer, u prošloj godini smo imali tri zbrinjavanja beloglavih supova od kojih su dva bila uspešna i ptice su nastavile život u prirodi. Treća ptica je, nažalost, uginula do našeg dolaska i odneta je na obdukciju. Pored beloglavih supova vrlo često građani pozivaju i za druge ptice".
Realizacija projekta
Ukupna vrednost projekta je bila 15.000 USD dok je kroz sam projekat bilo odbreno da se deo sredstava može obezbediti ili iz sopstvenih sredstava udruženja ili donacijama drugih udruženja.
U ovom slučaju, Udruženje Jadovnik je podržano sa još 100.000,00 RSD od strane jedne organizacije.
Uloga udruženja bila je da sprovede ovaj projekat u delo, da izvrši izgradnju, poštujući sve norme u sprovođenju ovakvih projekata i mera naloženih ugovorom.
Vreme implementacije projekta bilo je 5 meseci u periodu jul - decembar, što je, prema Joksimovićevim rečima, i ispoštovano u planiranom roku.
Centar za zbrinjavanje zaštićenih vrsta prica u jugozapadnoj Srbiji, čeka rešenje za rad koje treba da donese Ministarstvo zaštite životne sredine.
Kolika je naša svest o zaštiti ugroženih vrsta ptica?
Vjekoslav ima dobru vest, jer, kako kaže, ima višegodišnje iskustvo i sa ljudima, i sa zverima.
"Svest našeg naroda u ovoj oblasti raste iz dana u dan, iz godine u godinu, sve više raste. Svedoci smo raznih priča iz medija, sa društvenih mreža, u svakodnevnoj komunikaciji sa ljudima... Ranije je bilo dosta drugačije i nama kao narodu je dosta toga bilo nebitno, ali kod novih generacija nije takva situacija. U podizanju svesti po mom mišljenju, najjaču ulogu imaju mediji, pored državnih mera i projekata", smatra Vjekoslav.
Kakva je situacija po pitanju očuvanja biodiverziteta i životne sredine u Evropi i ostatku sveta i gde smo tu mi?
Vjekoslav i po ovom pitanju širi optimizam, verovatno naučivši od životinja, veruje u ono dobro u ljudima i da svuda na svetu, pa i kod nas, ima i ljudi i neljudi.
"Na osnovu ličnog iskustva znam da ima zemalja sa jako visokim nivoom svesti - bukvalno do savršenstva. A ima zemalja kojima je životna sredina i dalje sporedna stvar, što je velika greška i pogrešna poruka za generacije koje dolaze", navodi on.
Zaključuje da je naša zemlja, prema njegovoj proceni "uz pomoć nadležnih ministarstava, državnih organa, javnih preduzeća i, posebno, nevladinih organizacija, na dobrom putu ka postizanju visokog nivoa u ovoj oblasti, a na osnovu do sada postignutog smo iznad proseka.
