Okruženi Atlantskim i Severnim ledenim okeanom, stanovnici Islanda su tokom vekova bili suočeni sa surovim uslovima za život. Pusta i gola, na pojedinim delovima ispresecana tokovima lave i termalnim izvorima, zemlja je rađala samo malobrojne kulture. Jedna od njih je bila raž. Ljudi su zato maksimalno koristili ono što im je priroda dala.
Tako nastaje rúgbrauð, tradicionalni islandski raženi hleb. Vekovima pripreman u toplini termalnih izvora - pukotinama gde je tlo vruće, a vazduh miriše na sumpor i morsku so.
Tradicija stara više od tri veka - simbol održivosti u modernim vremenima
U malom mestu Laugarvatn, u blizini termalnog izvora sa čije površine izbija para u hladnim jutarnjim satima, lokalci još uvek zakopavaju kalupe hleba u zemlju. Pokriju ih kamenjem i peskom, a priroda dalje radi svoje.
Satima kasnije, iz zemlje se vadi tamna, teška vekna - zbijena, vlažna i slatkasta, kao da je upila sve ukuse okolnog vulkanskog pejzaža.
Lokalci tvrde da njihov hleb ima ukus Islanda. Rúgbrauð se pravi od ražanog brašna, mleka i melase, a zahvaljujući sporom pečenju - i do 24 sata u zemlji čija temperatura dostiže 100 °C - razvija se prirodna slatkoća i bez dodatog šećera. Nema koricu: zemlja je ta koja mu daje mekoću i boju tamnog ćilibara.
Nekada je to bio svakodnevni hleb ribara i farmera. Danas se služi uz dimljenu ribu, maslac ili sir, u restoranima koji se ponose time što koriste "zelenu energiju" za kuvanje.
Ova tradicija postala je simbol islandske izdržljivosti i odnosa prema prirodi. Danas, dok svet traži načine da kuva održivo i bez otpada, rúgbrauð se ponovo nalazi u središtu pažnje. Mladi kuvari na Islandu oživljavaju stare recepte, kombinuju ih sa modernim tehnikama i vraćaju ljudima osećaj povezanosti sa zemljom.
