Srce Evrope, Zlatni grad, grad stotinu tornjeva...
Tako često nazivaju češku prestonicu Prag, kulturno i privredno središte zemlje. Upravo u njenom srcu uzdiže se jedan od najpoznatijih simbola Češke - Praški dvorac, najveći dvorac na svetu i dom nekih od najvažnijih kulturnih i državnih institucija.
Najveći dvorac na svetu
Praški dvorac (Pražský hrad) nije jedno zdanje u klasičnom smislu. To je ogroman kompleks palata, crkava, kula i vrtova koji zajedno drže Ginisov rekord kao najveći dvorac na svetu.
U suštini, on predstavlja pravi mali grad u gradu. Sa više od 2,5 miliona posetilaca godišnje, to je i najposećenija znamenitost u Češkoj.
Dvorac se nalazi na brežuljku iznad reke Vltave, dug je 570 metara, širok 130 metara, a zauzima površinu od 70.000 kvadratnih metara.
U njemu se nalazi i rezidencija predsednika Češke, a ako želite da ga detaljno obiđete, biće vam potreban ceo dan. Sa zidina dvorca pružaju se i neki od najlepših pogleda na Prag.
Katedrala Svetog Vida - biser kompleksa
Koreni Praškog dvorca sežu u 9. vek, kada je na tom mestu podignuta prva crkva. Tokom vekova nicala su nova zdanja u romaničkom, gotičkom, renesansnom i baroknom stilu, ali jedno se posebno ističe - Katedrala Svetog Vida, najimpozantnija građevina dvorca, čija je gradnja trajala gotovo šest vekova.
U njoj su krunisani i sahranjivani češki kraljevi, a danas se tu čuvaju i krunski dragulji, uključujući poznatu krunu Svetog Vaclava iz 14. veka.
Riznica u kojoj se nalaze zaštićena je sa sedam brava, a svaki ključ poseduje po jedan od sedam najvažnijih ljudi u državi, među njima i predsednik Češke. Da bi se riznica otvorila, svi moraju biti prisutni.
Raskošne palate, dvorane i vrtovi
U okviru kompleksa nalaze se i druge značajne građevine.
Među njima je bazilika Svetog Jovana, najstarije očuvano zdanje u dvorcu, prepoznatljiva po svojim nejednakim kulama koje narod naziva Adam i Eva. Od brojnih palata izdvajaju se Stara i Nova kraljevska palata, Belvedere i palata Lobkovic, jedina privatna palata u okviru kompleksa.
Tu su i poznate Vladislavska i Španska dvorana - prva je služila za viteške turnire, dok je druga poznata po svojoj akustici.
Zlatna ulica - tragovi alhemičara i umetnika
Posebnu čar ima Zlatna ulica, uska uličica iz 16. veka koja se nalazi uz severni zid dvorca.
Ime je, prema predanju, dobila po zlatarima koji su tu nekada radili, a kasnije su u njoj živeli i alkemičari koje je car Rudolf II angažovao da pokušaju da stvore zlato.
U jednoj od tih malih kuća, na broju 22, Franz Kafka je proveo godinu dana svog života - od 1916. do 1917.
Danas je Zlatna ulica jedna od najvećih atrakcija Praškog dvorca, mesto gde posetioci mogu da osete duh prošlih vekova i zakorače u istoriju jednog od najlepših kompleksa u Evropi.
(M.A./EUpravo zato/putnikofer.hr)
