Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) objavio je novi izveštaj Emissions Gap Report 2025: Off Target, koji pokazuje da svet i dalje ozbiljno zaostaje u smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte. Prema trenutnim politikama, globalna temperatura bi do kraja veka mogla da poraste za čak 2,8 stepeni Celzijusa, znatno iznad ciljeva Pariskog sporazuma.
Pariskom sporazumu deset godina kasnije
Iako je Pariskim sporazumom iz 2015. godine svet postigao važan pomak – podstakao razvoj obnovljivih izvora energije i usporio rast globalnih temperatura – izveštaj UNEP-a upozorava da zemlje nisu ispunile svoje obaveze. Cilj da se zagrevanje ograniči na 1,5 stepeni u odnosu na predindustrijski period biće prema projekcijama premašen već tokom ove decenije.
Do kraja septembra 2025. godine samo je 64 zemlje (odgovorne za 63% svetskih emisija) dostavilo nove klimatske planove, dok je tek 13 država, sa manje od 1% globalnih emisija, ažuriralo ciljeve za smanjenje ugljen-dioksida.
Ako bi zemlje sprovele samo postojeće mere, globalna temperatura bi porasla za 2,8°C, što je blago smanjenje u odnosu na prošlogodišnju procenu od 3,1°C.
Čak i uz potpunu realizaciju svih nacionalnih klimatskih planova (NDC), porast bi se zadržao između 2,3 i 2,5°C.
Takav ishod značio bi tek 9–11% smanjenja emisija do 2035. godine, umesto potrebnih 35% za cilj od 2°C i 55% za 1,5°C.
Rekordne emisije i najveći zagađivači
Globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte prošle godine dosegle su rekordnih 57,7 milijardi tona CO₂ ekvivalenta, što je rast od 2,3% u odnosu na 2023. godinu.
Najveći deo (oko 69%) dolazi od sagorevanja uglja, nafte i gasa.
Krčenje šuma i promene u korišćenju zemljišta dodatno pogoršavaju stanje. Zemlje G20, među kojima su Kina, SAD, Indija i EU, odgovorne su za čak 77% ukupnih emisija, dok najmanje razvijene zemlje učestvuju sa svega 3%.
"Još uvek je moguće – ali jedva“
UNEP upozorava da je hitno i značajno smanjenje emisija jedini način da se ostvare ciljevi Pariskog sporazuma. Izvršna direktorka UNEP-a, Inger Andersen, ističe da rešenja već postoje, od širenja obnovljive energije do smanjenja metana – ali da države moraju „uložiti više napora i investirati u sopstvenu budućnost“.
"Zelene politike znače ne samo čistiju planetu, već i više radnih mesta, brži ekonomski rast i bolje zdravlje ljudi“, poručila je Andersen.
Gutereš: "Cilj od 1,5 stepen ostaje naša zvezda vodilja“
Prema procenama, da bi se poništio svaki porast temperature od 0,1°C, potrebno je ukloniti čak 220 milijardi tona CO₂, što odgovara petogodišnjim globalnim emisijama. Iako se delovi klimatskih promena više ne mogu preokrenuti, UNEP smatra da je cilj od 1,5°C i dalje dostižan.
Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš poručio je da će svet granicu od 1,5 stepeni najverovatnije privremeno prekoračiti početkom 2030-ih, ali da to nije razlog za odustajanje:
"Put ka održivoj budućnosti postaje sve strmiji, ali to je razlog da delujemo brže. Nauka je jasna – još uvek imamo šansu, ako povećamo nivo ambicija", zaključio je on.
(M.A./EUpravo zato/balkangreenenergynews.com)
