Duboko u srcu Južne Amerike prostire se Amazon - tropski raj koji zauzima površinu veću od čitave Indije. Njegove guste krošnje, vijugave reke i nebrojene vrste čine ga jednim od najvažnijih ekosistema na planeti. Ovo ogromno prostranstvo zelenila nije samo dom za milione ljudi i stotina plemena - on je ključ za stabilnost globalne klime.
NIje ni čudo što se ovogodišnji klimatski samit UN, COP30, održava u samom srcu Amazona, u brazilskom Belemu.
Svaki list, svaka biljka i svako živo biće u Amazonu radi kao deo ogromnog, savršeno usklađenog sistema. Oko 10 odsto svih poznatih vrsta flore i faune na Zemlji nalazi se upravo ovde. Na jednom hektaru njegove šume može rasti više od 300 vrsta stabala. Ova raznovrsnost nije samo fascinantna - ona je ključna za nauku, medicinu i održivost života na planeti.
Uticaj Amazona na globalnu klimu
Amazon se često naziva "plućima" naše planete. Kroz fotosintezu, svaka krošnja i svaki list pretvaraju ugljen-dioksid u kiseonik i oslobađaju bilione tona vode u atmosferu. Taj proces ne samo da hrani lokalne ekosisteme, već utiče i na globalne obrasce kiša, oblikujući padavine u severnoj Americi, Africi, pa čak i u Aziji.
Njegove reke i tla, prema procenama, skladište oko 123 milijarde tona ugljenika, pomažući u ublažavanju efekata klimatskih promena. Kada šuma strada zbog požara ili krčenja, ne nestaje samo drveće - oslobađa se ogromna količina gasova sa efektom staklene bašte, a globalna klima postaje nestabilna.
Biodiverzitet Amazona nije samo fascinantan za biologe - on je vitalan za otpornost celog ekosistema. Svaka vrsta učestvuje u ciklusima hranljivih materija, zadržavanju vlage i regulaciji temperature. Gubitak i najmanjih vrsta može pokrenuti kaskadne efekte, koji direktno utiču na sposobnost šume da "diše" i apsorbuje ugljenik.
Amazon u opasnosti
Ipak, Amazon se danas nalazi pred krizom. Požari izazvani ljudskom rukom, krčenje šuma za potrebe stočarstva i poljoprivrede, prete da naruše ravnotežu ovog složenog ekosistema.
Organizacije za očuvanje prirode kažu da je izgubljeno i do 20 odsto Amazonske prašume.
Približno isti procenat površine nestaje zbog ljudskih aktivnosti poput poljoprivrede, stočarstva, seče šuma i rudarstva, ali i zbog trenutnih suša izazvanih klimatskim promenama i rastom temperature.
Poslednji skok u krčenju šuma desio se 2022. godine kad je raskrčeno skoro 20.000 kvadratnih kilometara šume, što je bio porast od 21 odsto u odnosu na 2021. godinu i najgora godina od 2004. godine, prema Programu nadziranja Amazonskih Anda pri Konzervaciji Amazonije (MAAP), prenosi BBC.
Posle promene vlasti u Brazilu 2023. godine, stopa krčenja šuma u brazilskoj Amazoniji se momentalno prepolovila, mada ne i u regionima koje kontrolišu druge zemlje.
Ali ubrzo je otkriveno da su delovi Amazonije pretrpeli ozbiljnu štetu od koje se možda nikad neće oporaviti.
Naučnici upozoravaju da se amazonske šume približavaju "tački bez povratka" - nakon koje će se pretvoriti u sušnu savanu, nepovratno menjajući klimu cele Južne Amerike, ali i ostatka sveta. Svaki izgubljeni hektar direktno utiče na planetu, menjajući obrasce kiša i temperature, i podseća nas koliko je krhka ravnoteža između čoveka i prirode.
Izvor: Greenpeace
