Ministri zaštite okoline EU su postigli okvirni dogovor o smanjenju posledica klimatskih promena do 2040, ublaživši cilj u zadnji čas, uoči samita UN COP30 u Brazilu.
Nakon više od 18 sati pregovora, ministri su neformalno postigli kompromis o smanjenju emisija za 90% do 2040. u odnosu na nivo iz 1990, uz fleksibilnost za eventualno ublažavanje tog cilja.
Ministri planiraju da se ponovo sastanu danas kako bi formalno odobrili dogovor. Nekoliko zemalja, uključujući Poljsku, Češku i Mađarsku, naznačilo je da će se protiviti planu, ali ih nije dovoljno da ga i blokiraju.
"Verujemo da imamo osnovu za politički dogovor", poručio je portparol Danske, zemlje koja predsedava EU.
Šta stoji u nacrtu o klimatskim promenama?
Ublaženi cilj bi omogućio zemljama kupovinu stranih ugljeničnih kredita kako bi pokrile do 5% cilja smanjenja emisija od 90%. To bi u praksi značilo da evropske firme mogu da smanje emisije za 85%, a ugljeničnim kreditima u stranim zemljama plaćalo bi se smanjenje emisija u ime Evrope kako bi se nadoknadio ostatak.
U nacrtu se navodi da će EU takođe naknadno razmotriti mogućnost smanjenja cilja za još 5% ugljeničnim kreditima. EU se žuri s dogovorom o svom novom klimatskom cilju kako na klimatski samit COP30 ne bi došla praznih ruku.
"Mnogo je toga na kocki. Rizikujemo da izgubimo svoje međunarodno vođstvo, što je ključno u ovom vanredno složenom kontekstu", kazala je španska ministarka zaštite okoline Sara Agesen.
U daljem nastojanju da pridobije skeptične zemlje, u nacrtu kompromisa navodi se da će EU ublažiti druge politički osetljive klimatske politike, uključujući odlaganje pokretanja tržišta ugljeničnim zagađenjem za godinu dana.
Poljska i Češka se protive mnogim planovima, navodeći da bi mogli da dovedu do rasta cene goriva.
"Ne želimo da uništimo ekonomiju. Ne želimo da uništimo klimu"
Zemlje poput Francuske i Portugala su tražile fleksibilnost od 5% karbonskih kredita, dok su druge, uključujući Poljsku i Italiju, tražile 10%. Španija i Holandija su bile među onima koji su se protivili daljem relativizovanju cilja, rekle su diplomati EU za Reuters.
Evropska komisija je izvorno predložila smanjenje emisija od 90%, s maksimalnim udelom karbonskih kredita do 3%. Ublažavanje cilja odražava negativnu reakciju na ambicioznu evropsku klimatsku agendu, koja ne odgovara industriji i pojedinim vladama jer ne veruju da mogu da priušte mere uz odbrambene i industrijske prioritete.
"Ne želimo da uništimo ekonomiju. Ne želimo da uništimo klimu. Želimo da spasimo obe stvari istovremeno", izjavio je zamenik poljskog ministra za klimu Krištof Bolesta. Poljska, Italija, Češka i druge su se protivile izvornom cilju od 90% kao previše restriktivnom za domaću industriju koja se bori s visokim troškovima energije, jeftinijim kineskim uvozom i američkim carinama.
Sa druge strane, Holandija, Španjija i Švedska su navele pogoršanje ekstremnih vremenskih uslova i potrebu da se sustigne Kina u proizvodnji zelenih tehnologija kao razloge za ambiciozne ciljeve. Nezavisni savetnici EU za klimatske nauke su upozorili da bi kupovina stranih CO2 kredita preusmerila preko potrebna ulaganja dalje od evropske industrije.
(EUpravo zato/Index.hr)
