Vodoinstalater, moler, keramičar, automehaničar, stolar, pekar, samo su neka od zanimanja koja su u Srbiji veoma tražena, međutim, poslodavci muku muče da pronađu radnike za ove pozicije.
Slično iskustvo je imao i Pavle Sremčević, poznatiji kao gazda Paja koji u Pančevu drži pekaru već 20 godina, koji je pre nekoliko meseci privukao pažnju javnosti jer je uzaludno tražio majstora za burek.
Njegovi oglasi su stajali i na banderama i autobuskim stanicama, ali se niko nije javljao iako je nudio platu 160.000 dinara.
"Rad u dve smene, svaki drugi vikend slobodan i besplatan obrok, a može i dva, po dogovoru. Majstore za burek, javi se", stajalo je u opisu.
U jednom trenutku se javio jedan kandidat, ali je odustao posle sedam dana, pisala je Nova.
"Šta da vam kažem osim da sam šokiran, ali zaista šokiran. Prosto mi ne ulazi u glavu da niko neće da radi za te pare. Pa, meni da je neko nudio toliko para pre deset, dvadeset godina, ne bih ni otvarao pekaru, nego bih radio za drugog. Verujte. Jer, teško je biti preduzetnik, a radnik sa ovakvom platom... Isplati se i te kako", žalio se gazda Paja.
Dodaje da je prosečna plata za pekare početnike između 80.000 i 90.000 dinara. Majstori za peciva, ipak, dobijaju više u skladu sa iskustvom.
"Radi se o tome da mladi danas neće da rade za male pare iako to nisu male. Što se tiče ove pozicije koju ja tražim, to je čovek koji ima iskustva. I on može biti mlad jer pekar se postaje sa 17-18 godina. Ako napreduješ, učiš i vredno radiš, već sa 25 godina možeš da budeš majstor za burek i da primaš platu veću od 1.000 evra. Kandidat koji se javio na oglas ima iskustva u radu, ali mu se ne dopada rad u dve smene. Ne znam šta bi on, drugi rade i treće smene", rekao je tada.
On nije jedini pekar koji se našao u toj situaciji.
Često se događa da se traže majstori za pecivo, uz platu od 1.000 evra, ali se na oglase uglavnom javljaju ljudi bez iskustva.
Pekari na ceni, ali...
Miloš Turinski iz Infostuda je objasnio da je jedna novosadska pekara ponudila najvišu platu majstoru ovog zanata - čak 200.000 dinara, uz uslov da se uz prijavu pošalje snimak rada.
"Uprkos visokim platama, majstora ovog zanata teško je naći. Ljudi odlaze u inostranstvo iako su kod nas plate veće nego što se nude na Zapadu za taj profil zanimanja, dok mladi ne žele da uče taj zanat, jer je potrebno dosta truda i vremena da bi se od početnika napravio vrhunski buregdžija. Potrebno je da prođe tri do pet godina da bi neko s talentom postao vrhunski buregdžija", istakao je.
U proteklih godinu dana na sajtu za zapošljavanje Infostud bilo je objavljeno osam oglasa u kojima su se tražile buregdžije. Kada se u obzir uzmu i početnici i majstori sa iskustvom, prosečna plata koja je nuđena bila je 1.000 evra.
Problem se usložnjava tokom leta jer veliki broj radnika ode u Crnu Goru ili Hrvatsku, jer su tamo bolje plaćeni. Sa druge strane, lokalni hrvatski radnici odu u druge zemlje Evropske unije zbog boljih radnih uslova, pa je to jedan začarani krug.
Osim toga, malo učenika upisuje stručne škole pekarstva i sličnih zanimanja tako da se pojedini smerovi gase ili se spajaju sa drugima.
Zanimljivo je da takve nedaće imaju i poslodavci u drugim državama.
Primera radi, pisali smo o vlasniku kafića u italijanskoj Aosti koji je čak sugrađanima nudio vaučer od 300 evra ukoliko mu pronađu konobara.
Luka Tentoni je kazao kako više ne zna na koji način da pronađe zaposlene.
"Postavili smo oglase, uložili brojna ulaganja na specijalizovane sajtove i društvene mreže, ali u ovom trenutku, dobili smo samo jedan odgovor", rekao je razočarani Luka.
Kako je dodao, svestan je da je u mnogim mestima slična situacija, što primećuje iz razgovora sa kolegama. Ovih dana radnici se raspituju samo da rade vikendom. Iako nude stalan posao, izgleda da nikoga nije briga.
(EUpravo Zato/Kurir/Nova s)
