Zdravija i održivija hrana u Evropi glavni je cilj strategije Evropske unije "od farme do viljuške", koja predstavlja centralnu komponentu Evropskog zelenog dogovora.
Sistem ishrane EU obezbeđuje svežu i bezbednu hranu za više od 400 miliona stanovnika Evrope. Proizvodnja hrane nije samo ključna usluga, već i izvor prihoda, a poljoprivredni i prehrambeni lanac je jedan od najvažnijih privrednih sektora EU.
Međutim, poljoprivredno-prehrambeni sektor ima značajan, trenutno negativan, uticaj na životnu sredinu. Prema izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), sistemi hrane su izvor oko trećine svetskih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Pored toga, trenutni model ishrane ima štetne posledice po ljudsko zdravlje i doveo je do toga da više od 50 odsto odraslih u Evropi ima prekomernu težinu.
Zato su čelnici Evropske unije došli na ideju da pokušaju da promene ovaj sistem, tako što su napravili strategiju "Od farme do viljuške". Plan je da ova strategija utiče na:
- smanjenje ekološkog otiska prehrambenih sistema
- povećanje otpornosti na krize
- obezbeđivanje zdravije i pristupačnije hrane za buduće generacije.
Šta je strategija "od farme do viljuške"?
U bukvalnom smislu, ova strategija predstavlja plan Evropske unije da hrana koja se proizvodi na faramama direktno može da se konzumira bez dodatnog obrađivanja.
Centralna ideja je da se minimizira rastojanje i procesi kojima hrana prolazi između svog porekla na poljima do krajnjeg potrošača. Ova filozofija naglašava važnost lokalnog nabavke hrane, smanjenja ugljičnog otiska povezanog sa transportom i često uključuje posvećenost praksama održive i organske poljoprivrede. Takođe naglašava vrednost sveže, neprerađene hrane bogate hranljivim materijama, doprinoseći zdravijim navikama u ishrani.
Ovaj pristup koristi i potrošačima i proizvođačima. Potrošači dobijaju pristup svežijim, hranljivijim i često ukusnijim opcijama hrane, dok takođe razvijaju veću svest o tome odakle njihova hrana dolazi i uticaju njihovog izbora hrane na životnu sredinu. S druge strane, lokalni farmeri i proizvođači dobijaju direktniju finansijsku podršku od svojih zajednica, podstičući opstanak i rast male, održive poljoprivrede.
Ugljenični otisak onoga što jedemo
Veza između onoga što jedemo i emisija ugljenika je značajna, pri čemu je globalni sistem ishrane glavni faktor koji doprinosi emisiji gasova staklene bašte. Prema Organizaciji za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), prehrambeni sektor je odgovoran za približno 26 odsto globalnih emisija štetnih gasova. Ovo je uglavnom zbog proizvodnje metana na farmama stoke i pirinča kao i velikog korišćenja fosilnih goriva za obrađivanje poljoprivrednog zemljišta i ubiranje plodova.
Veza između naše ishrane i emisije ugljenika dodatno je naglašena u kontekstu strategije "od farme do viljuške", koji naglašava lokalnu i sezonsku ishranu.Lokalna i sezonska ishrana značajno smanjuje ugljenični otisak povezan sa transportom i skladištenjem hrane. Hrana koja se transportuje na velike udaljenosti doprinosi većoj emisiji gasova sa efektom staklene bašte zbog goriva koje se sagoreva u procesu transporta. Na primer, uvoz hrane vazdušnim transportom može emitovati oko 50 puta više ugljen dioksida od transporta iste količine hrane morem. Pored toga, sezonska ishrana smanjuje potrebu za energetski intenzivnim skladištima i staklenicima, koji su često potrebni za uzgoj vansezonskih proizvoda.
Odabirom lokalne i sezonske hrane, potrošači podržavaju održiviji sistem ishrane. Ovaj pristup minimizira rastojanje koje hrana "pređe", što dovodi do nižih emisija ugljenika, a takođe podržava lokalnu poljoprivredu, stvarajući bližu vezu između potrošača i njihovih izvora hrane. Ova praksa je u skladu sa filozofijom "od farme do viljuške", koja se zalaže za dublje razumevanje i poštovanje procesa proizvodnje hrane i njegovog uticaja na životnu sredinu.
Nekoliko ključnih komponteti
Strategija "od farme do viljuške" uključuje nekoliko ključnih komponenti, od kojih se svaka bavi različitim aspektima sistema ishrane:
Održiva proizvodnja hrane – Ovaj deo strategije fokusira se na implementaciju održivih poljoprivrednih praksi i tehnologija. Ima za cilj da minimizira uticaj poljoprivrede na životnu sredinu, poboljša efikasnost korišćenja resursa i poboljša biodiverzitet.
Uticaj na poljoprivrednike je značajan, jer se podstiču da usvoje održivije prakse, koje bi u početku mogle da zahtevaju promene u poljoprivrednim tehnikama, ali nude dugoročne koristi uključujući bolje zdravlje zemljišta, smanjene ulazne troškove i potencijal za kvalitetnije proizvode.
Prerada i distribucija hrane – Ovde strategija naglašava smanjenje uglječnog otiska povezanog sa preradom i distribucijom hrane. Ovo uključuje inovacije u energetski efikasnim tehnikama obrade, upravljanju otpadom i održivim rešenjima za pakovanje. Cilj je da se minimizira uticaj na životnu sredinu u celom lancu snabdevanja uz održavanje kvaliteta i bezbednosti hrane.
Održiva potrošnja hrane – Ovaj stub strategije promoviše promene u ishrani ka zdravijim i održivijim izborima hrane. To uključuje podsticanje ponašanja potrošača koje favorizuje hranljivu hranu sa malim uticajem, što može dovesti do poboljšanja javnog zdravlja i smanjenja degradacije životne sredine. Obrazovne kampanje i kampanje za podizanje svesti igraju ključnu ulogu u ovom aspektu.
Smanjenje gubitaka i rasipanja hrane – Strategija takođe ima za cilj smanjenje gubitka i rasipanja hrane na svim nivoima – proizvodnji, maloprodaji i potrošnji. Mere uključuju poboljšanje prakse skladištenja, obrade i distribucije hrane kako bi se produžio rok trajanja, kao i edukacija potrošača za smanjenje otpada kod kuće. Ovo ne samo da čuva resurse, već se bavi i nesigurnošću hrane preusmeravanjem hrane koja bi inače bila rasipana.
Specifični ciljevi: koliko odsto čega treba da bude više, a čega manje?
Pod okriljem ovih sveobuhvatnih ciljeva, EU je postavila specifične ciljeve koje treba postići u okviru svog okvira. To uključuje 50 odsto smanjenje upotrebe i rizika od pesticida, 20 odsto smanjenje upotrebe đubriva – uključujući životinjsko đubrivo, i 50 odsto smanjenje prodaje antimikrobnih sredstava koja se koriste za uzgoj životinja i akvakulture.
Štaviše, ima za cilj da poveća udeo poljoprivrednog zemljišta pod organskom poljoprivredom na 25 odsto, u odnosu na sadašnji nivo od osam odsto.
Strategija "od farme do viljuške" i Zeleni dogovor EU doveli su do brojnih ažuriranja politike i uvođenja novih pravila i propisa. Ove inicijative su u različitim fazama implementacije, u rasponu od predloga i direktiva o kojima se raspravlja ili čeka objavljivanje, do propisa koji su doneti ili koji treba da stupe na snagu u bliskoj budućnosti.
(JA/EUpravo zato)
