Dok se evropski lideri okupljaju na COP30 da bi razgovarali o smanjenju emisija i finansijskoj pomoći zemljama u razvoju, najveći zagađivači sveta - SAD, Kina i Indija - neće se pojaviti na godišnjem samitu Ujedinjenih nacija o klimi koji danas počinje u brazilskom gradu Belemu.
Njihovo odsustvo dodatno usporava globalni momentum u borbi protiv klimatskih promena, ostavljajući Evropsku uniju gotovo samu u nastojanju da obezbedi tehnologiju i finansijska sredstva za zemlje koje se bore sa posledicama klimatskih udara.
Za Evropu je to složen zadatak - mora da ostane aktivna i ispuni klimatske obaveze, ali i da se izbori sa sve većim pritiscima kod kuće, gde prioritet postaje jačanje odbrane i industrijske otpornosti. U međuvremenu, SAD, Kina i Indija usmeravaju svoje napore ka jačanju nacionalne proizvodnje i domaćih politika.
Kineski predsednik Si Đinping neće prisustvovati samitu, ali će Kinu predstavljati potpredsednik Ding Suešjang.
Indijski premijer Narendra Modi poslao je svog ambasadora u Brazilu, Dineša Batiju, dok Sjedinjene Države potpuno ignorišu događaj - nijedan američki predstavnik neće prisustvovati COP30.
Ovaj potez nije iznenađenje nakon što su SAD formalno napustile Pariski sporazum, koji ove godine obeležava deset godina od globalnog dogovora o ograničavanju zagrevanja planete na 1,5°C u odnosu na nivo iz 1990.
Prema podacima Zajedničkog istraživačkog centra EU za 2024. godinu, Kina je odgovorna za 29,2% globalnih emisija, SAD za 11,1%, a Indija za 8,2%, dok EU27 učestvuje sa svega 5,9%.
Evropa sama nosi teret klimatskog finansiranja
Globalni lideri pokušavaju da povećaju finansijsku podršku zemljama u razvoju, kako bi im pomogli da se nose sa poplavama, toplotnim talasima i problemima bezbednosti hrane.
Ali, s obzirom na to da su najveći zagađivači, naročito SAD pod Trampovom administracijom, odustali od učešća, evropske zemlje su praktično ostale same u naporu da obezbede sredstva za globalne klimatske akcije.
Samo u 2024. godini EU i njene članice su izdvojile 42,7 milijardi evra javnog i privatnog finansiranja za međunarodne klimatske projekte, navodi Evropski savet.
Na prošlogodišnjem samitu COP29 u Bakuu, zemlje globalnog juga zatražile su najmanje 1,3 biliona dolara godišnje od najbogatijih država sveta, dok su razvijene zemlje obećale 300 milijardi evra, što je, prema mišljenju mnogih, daleko od dovoljnog.
"Na COP30 zemlje u razvoju više ne traže prazna obećanja. Belem mora doneti konkretan plan u kome će najveći zagađivači snositi najveći teret", navodi se u objavi organizacije Power Shift Africa na mreži X.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je da COP30 mora biti samit koji će "doneti rezultate za najugroženije zemlje".
Na skupu u Belemu, na kojem učestvuju i francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Kir Starmer, ona je istakla da EU ostaje najveći svetski donator klimatskih sredstava.
"Kroz inicijativu Global Gateway, nastavićemo da ulažemo u zelenu i održivu infrastrukturu širom sveta", rekla je fon der Lajen.
Evropski komesar za klimatske akcije Vopke Hekstra dodao je da Unija ostaje na kursu ka smanjenju emisija i pozvao druge zemlje da učine isto:
"Evropa učestvuje sa svega 6% globalnih emisija. Pozivamo ostale, posebno bogate i više-srednje razvijene zemlje, da preuzmu svoj deo odgovornosti."
Hitnost i skepticizam
Samit COP30 počinje u trenutku koji karakterišu i hitnost i sumnja.
Naučnici upozoravaju da su potrebne brže i odlučnije mere da bi se globalno zagrevanje zadržalo ispod 1,5°C, dok kritičari tvrde da samiti poput COP-a ne donose konkretne rezultate.
Evroparlamentarac iz Austrije Roman Hajder (Patriots for Europe) smatra da EU svojom energetskom i klimatskom politikom "čini Evropu siromašnijom", jer se poslovi i industrija premeštaju u zemlje sa blažim propisima.
"COP samiti su postali globalni bankomat koji izvlači milijarde od evropskih poreskih obveznika i preusmerava ih u beskrajne klimatske fondove bez ikakvih rezultata", rekao je Hajder za Euronews.
"Naši lideri u Briselu vode samoubilaški 'zeleni krstaški rat', dok se Kina i Indija tome samo smeju iza zatvorenih vrata."
Nasuprot tome, ekološke organizacije ostaju jedinstvene u zahtevu da EU zadrži lidersku ulogu.
Direktorka mreže Climate Action Network Europe, Kiara Martineli, pozvala je evropske lidere da iznesu ambiciozan i pravedan globalni paket mera, čak i ako SAD ne učestvuju aktivno.
"Politička snaga EU na COP30 mora biti nepokolebljiva - treba da zatvori rupe u emisijama, finansijama i klimatskoj pravdi. Multilateralizam i dalje može doneti pravdu, stabilnost i bezbednost u svetu koji je sve više podeljen", istakla je Martineli.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
