Kako počinje još jedan samit Ujedinjenih nacija o klimi, COP30, ulozi su veći nego ikada.
Svet se dramatično promenio tokom decenije otkako su svetski lideri proslavili istorijski klimatski sporazum u Parizu, ali ne baš onako kako su očekivali ili želeli.
Zagrevanje klime širom planete se nastavilo brže nego što je društvo uspelo da se odvikne od sagorevanja uglja, nafte i prirodnog gasa.
Ostvaren je napredak, projekcije budućeg zagrevanja smanjene su za više od jednog stepena Celzijusa od 2015. godine, ali će nedovoljan pomak svakako biti glavna tema naredne dve nedelje, jer se diplomate okupljaju u Belemu, u Brazilu, na godišnjim klimatskim pregovorima Ujedinjenih nacija - COP30.
Cilj je jednostavan: da zemlje zajednički rade na zaustavljanju najgorih posledica klimatskih promena izazvanih ljudskom aktivnošću.
To je cilj koji, po mišljenju mnogih stručnjaka, polako izmiče. Klimatske promene već sada pogoršavaju katastrofe koje za milijarde ljudi širom sveta znače pitanje života ili smrti, a odlaganje akcije samo će pogoršati problem.
U fokusu COP30 su domorodački narodi
Sa najvećom prašumom na svetu pred svojim vratima, mnogi smatraju da je Belem savršeno mesto za isticanje uloge domorodačkih naroda i upravljanja zemljom u borbi protiv klimatskih promena.
Vlada brazilskog predsednika Luiza Injasija Lule da Silve, koja uključuje i prvo Ministarstvo za pitanja domorodačkih naroda u istoriji zemlje, očekuje da će više od 3.000 domorodačkih delegata učestvovati na samitu, kao predstavnici civilnog društva, ali i pregovarači. Poređenja radi, prošlogodišnjem samitu u Azerbejdžanu prisustvovalo je samo 170 domorodačkih predstavnika.
"Ovog puta svetski lideri dolaze u Belem, u srce Amazona, bliže našim domovima, našim rekama, našim teritorijama", rekla je Olivija Bisa, liderka naroda Čapra u Peruu.
Iako domorodački narodi ne mogu direktno da predstavljaju svoje plemenske zajednice na pregovorima, Bisa i njene kolege će imati veću ulogu kao delegati koji pregovaraju u ime svojih država.
"Moramo da budemo prisutni", rekla je ona.
Njihovi protesti takođe su bacili svetlo na kontradikcije Brazila, koji se predstavlja kao branilac Amazonske prašume, dok je Lula nedavno odobrio projekat bušenja nafte na ušću reke Amazon, što je izazvalo demonstracije i ogorčenje.
Napredak u zaštiti šuma
U danima koji su prethodili zvaničnom početku samita, desetine zemalja već su izrazile podršku ambicioznoj inicijativi brazilske vlade za zaštitu ugroženih šuma širom sveta.
Fond poznat kao Tropical Forests Forever Facility (Trajni fond za tropske šume) prikupio je do prošle nedelje 5,5 milijardi dolara, pošto su se Norveška i Francuska pridružile Brazilu i Indoneziji u finansiranju. Nemačka je u petak saopštila da će dati "značajan" doprinos. Cilj ovog programa je da se kroz ulaganja dostigne vrednost od 125 milijardi dolara.
Za razliku od donacija, fond se finansira putem obveznica s kamatom, nastojeći da preokrene ekonomsku logiku krčenja šuma tako što će vladama biti isplativije da čuvaju drveće nego da ga seku.
Više od 70 zemalja bogatih šumama, od Konga do Kolumbije, moći će da primaju ovu pomoć sve dok zadrže stopu krčenja ispod dogovorenog nivoa. Države koje ne uspeju da zaštite svoje šume suočiće se sa smanjenjem isplata, proporcionalno svakom uništenom hektaru.
Upadljivo odsustvo Sjedinjenih Država
Bela kuća je saopštila da SAD neće poslati visoke zvaničnike na klimatski samit COP30 u Brazilu.
Predsednik Donald Tramp je više puta istakao da su klimatske promene "prevara" zbog čega je povukao SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma.
"Predsednik Tramp neće ugroziti ekonomsku i nacionalnu bezbednost naše zemlje zbog nejasnih klimatskih ciljeva koji uništavaju druge države", navela je portparolka Bele kuće Tejlor Rodžers u saopštenju.
Postoji zabrinutost da bi odsustvo SAD, koje su u više navrata imale ključnu ulogu u ubeđivanju Kine da ograniči emisije ugljenika i u obezbeđivanju finansijske pomoći siromašnijim zemljama, moglo da signalizira veći zastoj u klimatskim politikama.
Pariski sporazum - 10 godina kasnije
Pre deset godina države su postigle istorijski dogovor - prvi globalni pakt za borbu protiv klimatskih promena.
Od tada se prosečna godišnja temperatura planete povećala za oko 0,46 stepeni, što je jedan od najvećih skokova u periodu od deset godina, prema podacima Evropske klimatske službe Kopernikus.
Pariskim sporazumom se predviđa ograničavanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepen iznad istorijskog proseka, ali mnogi naučnici sada smatraju da zemlje verovatno neće uspeti da da ga ispune.
Ipak, postignut je određeni napredak.
Obnovljivi izvori energije danas su jeftiniji od zagađujućih izvora poput uglja, nafte i gasa u većini zemalja. A ako države ispune postojeća obećanja, mogle bi da spreče dodatno zagrevanje od nešto više od jednog stepena. To možda ne zvuči mnogo, ali svaka desetina stepena ima značajne posledice po ekstremne vremenske prilike.
Za razliku od Pariskog sporazuma, ili prošlogodišnjih pregovora o tome koliko bogate zemlje treba da plate siromašnima za prilagođavanje klimatskim promenama, ovogodišnji samit se ne očekuje da će rezultirati nekim novim, ambicioznim dogovorom.
Umesto toga, organizatori i analitičari ovogodišnju konferenciju nazivaju "samitom implementacije".
(EUpravo zato/Euronews)
