Počev od 2013. godine, od kada je u Evropskoj uniji u upotrebi termin evropska baština, na tu listu svrstano je 38 lokaliteta i atrakcija na Starom kontinentu. Novom odlukom Evropske komisije, ova grupa bogatija je za sedam lokacija sa oznakom evropske baštine za 2023.
Razlikuje se u odnosu na UNESCO-vu listu svetske baštine
Oznaka evropske baštine razlikuje se od UNESCO-ove liste svetske baštine po tome što se fokusira na promovisanje simboličnih evropskih vrednosti i značajne istorijske i kulturne uloge ovih mesta, nudeći dragocena obrazovna iskustva, posebno za mlade ljude.
Kandidati za ovo priznanje moraju da pokažu svoje suštinske evropske vrednosti i ulogu koju su igrali u evropskoj kulturi, istoriji ili razvoju Unije da bi bili podobni za oznaku. Jednom kada se dodeli, oznaka evropske baštine se dodeljuje trajno, pri čemu je relevantna država članica odgovorna za redovno praćenje lokacije kako bi se osiguralo da i dalje ispunjava kriterijume. Lokaliteti imaju opciju da se odreknu oznake u bilo kom trenutku, sa jasnim navedenim procesom za praćenje, povlačenje ili odricanje.
U pitanju je inicijativa u okviru programa EU pod nazivom Kreativna Evropa.
Sedam novih lokacija, od toga jedna u komšiluku
U novih sedam evropskih baština za 2023. godinu spadaju sledeći lokaliteti:
Rumunska koncertna dvorana Ateneum u Bukureštu je kulturno obeležje i jedno od sedam lokacija kojoj je Evropska komisija nedavno dodelila oznaku evropske baštine za značajnu ulogu u evropskoj istoriji, kulturi i razvoju Unije.
Takođe, projekat Cisterscapes je novi član liste evropske kulturne baštine. U pitanju je transnacionalna inicijativa koja povezuje 17 cistercitskih manastirskih pejzaža širom Nemačke, Austrije, Češke, Poljske i Slovenije. Cistercitanski red, nastao od benediktinaca, osnovan je u Sitou u Francuskoj 1098. godine, naširoko se proširio Evropom, posebno u Srednjoj Evropi preko loze Morimonda. Ovi manastiri su dali značajan doprinos kulturi i tehnologiji srednjovekovne Evrope. Vođeni principom ekonomske samodovoljnosti, cisterciti su finansirali opatije u raznim evropskim zemljama, deleći znanja i praksu kao deo svog modela.
Na listi je i amsterdamski Muzej "Gospod na tavanu" koji služi kao dirljiv testament teško stečenih sloboda veroispovesti u Evropi 17. veka. Ova skrivena crkva, ušuškana u gornjim spratovima neobične kuće na kanalu, fizička je manifestacija principa sadržanih u različitim evropskim ugovorima koji imaju za cilj da okončaju ciklus rata i nasilja koji je harao kontinentom. Sloboda misli, savesti i veroispovesti je kamen temeljac evropske vladavine prava, što se ogleda u članu 9 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Kontinent ima dugu i složenu istoriju verskih sukoba, a umnožavanje skrivenih bogomolja, poput one koja se čuva u Muzeju "Gospoda na tavanu", služi kao opipljiv podsetnik na ovu burnu prošlost.
Sledeći na spisku je Kalevala, jedan od najuticajnijih epova 19. veka, duboko je ukorenjen u karelskoj i finskoj narodnoj tradiciji. Ovo suštinsko delo odigralo je ključnu ulogu u procesu izgradnje nacije u Finskoj. Objavljivanje Kalevale bilo je deo šireg transnacionalnog pokreta nacionalnog romantizma, koji je video da evropski narodi žele da otkriju i sačuvaju svoje jedinstvene mitove i kulturno nasleđe. Ovaj proces ponovnog otkrivanja i valorizacije doprineo je oblikovanju nacionalnih identiteta širom kontinenta. Dok je Kalevala duboko poštovana kao cenjena komponenta finskog kulturnog nasleđa, ona takođe predstavlja primer dinamične razmene i višeslojne prirode evropskih kultura i identiteta. Trajni uticaj Kalevale naglašava međusobnu povezanost evropskih naroda, kao i bogatstvo i raznolikost koja proizilazi iz ukrštanja tradicija, mitova i umetničkih tradicija širom kontinenta.
Nacionalni park mira "Sant'Anna di Stazzema" - malo selo na toskanskim Apeninima u kojem se dogodio jedan od najrazornijih masakra civila u Drugom svetskom ratu postoji kao svečano mesto sećanja. Tada su "esesovci" (fašistička organizacija u Nemačkoj u vreme Drugog svetskog rata) ubili preko 500 ljudi, uključujući 130 dece. Ovaj tragični događaj se obeležava svake godine, a 2000. godine u Sant'Anna di Stazzema je osnovan Nacionalni park mira. Misija parka je da održi sećanje na ovaj zločin i da obrazuje mlađe generacije o vrednostima demokratije, pravde i poštovanja među ljudima i narodima.
Smešten u provinciji Kaseres, u okviru autonomne zajednice Ekstremadura, u Španiji, nalazi se manastir San Jeronimo de Juste - evropska kulturna baština za 2023. Manastir osnovan od strane Hijeronimskog reda 1402. godine, ovo istorijsko mesto dobilo je dubok značaj 1556. godine, kada ga je Karlo V, car Svetog rimskog carstva, izabrao za svoje poslednje počivalište nakon abdiciranja. Tokom svog boravka u manastiru, Karlo V je bio smešten u namenski izgrađenoj palati, koja sada čini sastavni deo manastirskog kompleksa, zajedno sa okolnim vrtovima. Ova jedinstvena mešavina verske i imperijalne arhitekture služi kao opipljiva veza sa prošlošću Evrope, odražavajući složenu interakciju vere, moći i politike koja je oblikovala kontinent.
Kraljevsko pozorište Toone (Belgija) je još jedna od sedam novih lokacija evropske baštine. Toone je jedino preostalo pozorište te vrste u Briselu koje još uvek izvodi drevnu tradiciju lutkarskih predstava. Lutkari skriveni iza paravana manipulišu marionetama povlačeći šipke, oživljavajući klasične evropske i satirične priče na sceni. Lutkarstvo ima korene još od putujućih renesansnih karnevala i bilo je široko popularno širom Evrope u 19. veku.
Od 16 kandidata, pobedilo ovih sedam
Svaka zemlja članica EU može predložiti do dve lokacije za dobijanje oznake, koja se dodeljuje svake dve godine. Evropski panel nezavisnih eksperata bira jednu lokaciju po zemlji učesnici. Na osnovu ove preporuke, Evropska komisija određuje lokacije koje će biti nagrađene oznakom. Od 16 kandidata izabrano je 7 lokacija za 2023. godinu.
Evropsko kulturno nasleđe je zajednički izvor sećanja, razumevanja, identiteta, dijaloga, kohezije i kreativnosti. Obuhvata širok spektar resursa nasleđenih iz prošlosti u svim oblicima i aspektima. Kulturno nasleđe je
- materijalno (zamkovi, muzeji, umetnička dela)
- nematerijalna (pesme, tradicije itd.)
- digitalno (rođeno digitalno i digitalizovano)
Kulturno nasleđe je važan resurs za ekonomski rast, zapošljavanje i socijalnu koheziju. Pomaže u revitalizaciji urbanih i ruralnih područja i promoviše održivi turizam. U Evropskoj uniji, preko 300.000 ljudi je zaposleno u sektoru kulturnog nasleđa, a 7,8 miliona poslova je indirektno povezano sa nasleđem (npr. ugostiteljstvo, tumačenje i bezbednost), navodi se na sajtu Evropske komisije.
(JA/EUpravo zato.rs)
