Sladoled koji izgleda kao tanjir špageta ili onaj što se ne topi: 5 neobičnih ledenih poslastica iz Evrope

Evropa, koja je dom čuvenom kremastom italijanskom gelatu i elegantnom francuskom sladoledu, krije i neke manje poznate, ali podjednako uzbudljive priče o sladoledu.

Nemačka: sladoled u obliku špageta

Ne dajte se prevariti, ovo nisu testenine. Spageti-ajz (spaghettieis) je razigrani nemački izum koji izgleda kao tanjir špageta, ali je zapravo sladoled.

Pravi se od vanila sladoleda koji se provlači kroz presu kako bi podsećao na testeninu, zatim se preliva sosom od jagoda koji glumi "sos" i posipa belom čokoladom kao "parmezanom".

Ovu poslasticu je 1969. u Manhajmu osmislio Darijo Fontanela. Danas je spageti-ajz postao klasik koji možete naći širom Nemačke, a original možete probati u njegovom lokalu Eis Fontanella.

U Minhenu, redovi se i dalje prave ispred porodične poslastičarnice Eiscafé Sarcletti, koja postoji još od 1879. godine, gde se ovaj desert nudi u desetak varijacija.

Sicilija: sladoled kao doručak

Na Siciliji, sladoled nije rezervisan samo za desert. Tokom letnjih vrućina, lokalci ga rado jedu za doručak, u briošu.

Mekano, blago slatko pecivo puni se kuglama gelata, uz dodatak šlaga ili mlevenih lešnika, a često se služi i uz granitu (leden desert sličan sorbetu). Možda zvuči dekadentno, ali je ova kombinacija podjednako uobičajena kao i espreso.

Tradicionalni ukusi uključuju pistaći, badem i straćatelu, a običaj potiče još iz 19. veka. U pitanju je oličenje sicilijanske ljubavi prema kontrastima: toplo i hladno, meko i hrskavo, bogato i osvežavajuće.

Brioš sa sladoledom se obično jede kašikom, ali ništa vas ne sprečava da ga pojedete kao sendvič. Pronaći ćete ga svuda, u Palermu, Taormini i Notu. Za autentičan ukus, svratite u Don Peppinu u Kataniji, gde se pistaći varijanta smatra legendarnom.

Turska: sladoled koji se ne topi

Turski dondurma nije običan sladoled. Pravi se od kozjeg mleka, salepa (praha od orhideje), mastihe (smole) i šećera. Rezultat je elastična, žilava tekstura i otpornost na topljenje, često se jede nožem i viljuškom.

Ova poslastica vodi poreklo iz regiona Kahramanmaraš na jugoistoku Turske, ali je danas prisutna širom zemlje, od seoskih vašara do uličnih prodavaca u Istanbulu.

Prodavci često priređuju predstave: vrte kornete, rastežu sladoled kao karamelu i zabavljaju mušterije zabavnom "igrom mačke i miša".

Pored pistaća i čokolade, u ponudi su i nesvakidašnji ukusi poput šafrana s bademom, kajmaka i borove smole. U Istanbulu, posetite Mado, lanac koji potiče iz srca regije dondurme, a danas posluje i na istorijskim lokacijama poput čuvenog Bujoglua.

Francuska: zaleđeni omaž otporu

Iako se zove café liégeois, ova poslastica nema nikakve veze s belgijskim gradom Ližom. Prvobitno nazvana café viennois, preimenovana je tokom Prvog svetskog rata kao znak zahvalnosti francuskom savezniku, stanovnicima Liža, koji su se hrabro odupirali nemačkoj okupaciji.

Ova kombinacija pića i deserta sastoji se od kugli sladoleda sa ukusom kafe, prelivene hladnom kafom i ukrašene oblakom šlaga (klasične Chantilly pavlake s vanilom).

Za autentičan doživljaj, svratite u Café de la Paix u Parizu, istorijski lokal iz 19. veka koji se nalazi u sklopu hotela Intercontinental, s pogledom na operu Palais Garnier.

Laponija: sladoled od arktičke maline

Zlatno-narandžaste, slatko-kisele i gotovo nemoguće za masovni uzgoj, cloudberries (arktčke maline) su jedno od najređih blaga severa Evrope. Ove voćke rastu samo u divljim močvarama i tresetištima Švedske, Norveške i Finske, i beru se krajem leta.

Zbog svoje sezonalnosti i nepristupačnih staništa, predstavljaju pravu poslasticu, naročito u obliku sladoleda.

Na severu Finske, Arctic Ice Cream Factory pravi sladoled od ovih bobica, idealan za osveženje nakon pešačenja tundrom ili pod ponoćnim suncem.

U Švedskoj, hoteli poput Brandon Lodge u Lulei i Grand-Hotel Stockholm nude raskošne verzije ovog sezonskog specijaliteta, u saradnji sa lokalnim proizvođačima sladoleda Otto & Glassfabriken.

(EUpravo zato/Euronews)