Odavno se zna da muzika spaja ljude, ali ona može da bude i mnogo više od toga.
Kako kažu stručnjaci, sviranje, pevanje i javna izvođenja osnažuju decu, daju im samopouzdanje i stvaraju osećaj pripadnosti i prihvaćenosti.
Ovo je posebno značajno za decu iz marginalizovanih grupa našeg društva, kojima su pomoć i samopouzdanje najpotrebniji.
Upravo iz ovih saznanja, ali i velike ljubavi prema muzici i kulturi nastao je projekat MAP Muzika nade.
Inovativni program grupnog učenja muzike u okviru dečijih i omladinskih orkestara i horova, Muzika nade pruža deci prliku da provode kreativno i organizovano vreme mimo ulice, da u bezbednom i inspirativnom okruženju istražuju svoj potencijal.
"U ovom programu dešava se jedan muzički dijalog između dece sa margina društva sa decom koja nisu ispala iz društvenog sistema, i kroz bogatstvo muzike i spontanost muzičkog jezika, ona zajednički pronalaze načine komunikacije za stvaranje jednog drugačijeg sveta", naglašava Đurđa Papazoglu, izvršna umetnička direktorka programa MAP Muzika nade.
U toku nacionalnog kampa, koji je MAP Muzika nade organizovao uz pomoć Delegacije Evropske unije u Srbiji, specijalizovane instrumentalne, pevačke, horske i orkestarske radionice sa decom vodili su domaći i strani pedagozi.
Deo ovog obrazovno-inkluzivnog kampa su i sa posebnom pažnjom kreirane, druge umetničke, ekološke i sportske aktivnosti i igre koje će doprineti boljoj koheziji dece iz različitih krajeva Srbije.
"Deca koja učestvuju u ovom orkestru su deca i različitih nacionalnosti. Njegov je cilj spaja različite kulture i različite jezike. Zato sa njima rade internacionalni umetnici iz Španije, Grčke, Italije...", dodaje Papazoglu.
Jedan od učesnika kampa kroz muzičko znanje koje je stekao, govorio je o ovom kampu:
"Bavim se violinom godinu ipo dana, malo sam na perkusima, malo pevanje, a takođe znam da bit-boksujem", kaže on.
Predavači su ocenili da je ovaj kamp jedinstven program koji spaja decu različitih jezika, kultura, nacionalnosti i stvara jednu veliku zajednicu koja napreduje, raste i razvija se svakim novim danom. Oni su već imali iskustva u radu sa decom iz različitih grupa i znaju kolike su njihove mogućnosti, koliko su ta deca kreativna,i šta sve oni mogu da postignu.
Orkestri i horovi nade predstavljaju sjajan model inkluzivne zajednice zasnovane na zajedničkom poštovanju, zajedništvu, saradnji i toleranciji, podižući generacije kreativnih lidera koji se oslanjaju na svoje sposobnosti i jedni na druge.
Republika Srbija učestvuje u programu „Kreativna Evropa" od 2014. Desk Kreativna Evropa Srbija čine dve kancelarije: MEDIA desk Srbija, uspostavljen u okviru Filmskog centra Srbije, i Kultura desk Srbija, koji se nalazi u sklopu Ministarstva za kulturu i informisanje.
U okviru Kultura deska, kancelarija u Novom Sadu Antena sprovodi potprogram „Kultura u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini". Od 2016, srpske kompanije i organizacije su povukle preko 3,2 miliona evra kroz različite konkurse potprograma MEDIA. Od 2014, kompanije i organizacije iz Srbije su povukle 5,5 miliona evra kroz različite konkurse u okviru potprograma „Kultura".
Uspešnost ovog revolucionarnog pristupa, koji je UNESCO proglasio za najbolji socijalno-inkluzivni program na svetu, inspirisala je mnoge i postigla da trenutno na stotine sličnih programa muzikom dotakne i poboljša živote preko 4 miliona dece u preko 60 zemalja širom sveta. Među osnivačima i Ambasadorima programa inspirisanih El Sistema pokretom nalaze se: Jo Jo Ma, Klaudio Abado, Plasido Domingo, Francisko Pačo Flores, Gerald Virt, Gustavo Dudamel, Nikola Benedeti i mnogi drugi.
Orkestri i horovi nade, predstavljaju savršen model inkluzivne zajednice zasnovane na medjusobnom poštovanju, zajedništvu, saradnji i toleranciji, podižući generacije kreativnih lidera koji se oslanjanju na svoje sposobnosti i jedni na druge. Osećanje lične vrednosti, pripadnosti, samoefikasnosti i nade je ono najdragocenije što program Muzika nade pruža svojim polaznicima, dajući dečjoj duši prostora za rast i motivaciju koja ga čitavog života vuče napred, ka sve višim ciljevima.
(M.A./EUpravo zato, euzatebe.rs)
