Samo otprilike jedan od šest Nemaca kaže da bi bio spreman da bez oklevanja nosi oružje u slučaju rata, prema novom istraživanju, prenosi nemačka novinska agencija DPA.
Šesnaest odsto ispitanika u anketi, koju je za medijsku grupu RND sprovela firma za istraživanje javnog mnjenja Forsa, reklo je da bi se "definitivno" borili, dok je 22 odsto reklo da bi to "verovatno" učinili.
Jasna većina, 59 odsto, rekla je da "verovatno ne bi" ili sigurno ne bi branili Nemačku oružjem ako bi zemlja bila napadnuta. Među ženama, ovaj procenat raste na 72 odsto.
Većina veruje da će morati da brane saveznike.
Istovremeno, više od četvrtine ispitanika (27 odsto) reklo je da smatraju da je vojni napad na Nemačku u narednih pet godina veoma ili umereno verovatan.
Pedeset devet odsto ispitanika reklo je da veruje da je verovatno da će Nemačka morati da pruži vojnu pomoć drugoj članici NATO-a u skladu sa svojom obavezom međusobne odbrane tokom istog perioda.
Anketa, u kojoj je učestvovalo oko 1.000 nemačkih građana, sprovedena je 28. i 29. jula u vreme zaoštrene debate o spremnosti zemlje da se brani.
Margina greške je tri procentna poena.
Nemačkoj fali vojnika
Inače, Nemačka je od ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine uložila gotovo 100 milijardi evra u modernizaciju nemačke armije Bundesver. Međutim, dok se novac sliva u vojni budžet, ključni problem ostaje nerešen, nedostatak ljudstva.
Komesarka za oružane snage, Eva Hegl, upozorila je ranije da Nemačka nije bliže svom cilju da do 2031. godine poveća broj aktivnih vojnika na 203.000. Naprotiv, ukupni broj pripadnika vojske se prošle godine čak smanjio, delom zbog velikog broja odustajanja. Četvrtina od 18.810 novih regruta koji su potpisali ugovore u 2023. napustila je vojsku u roku od šest meseci.
"Ovaj trend mora hitno biti zaustavljen i preokrenut", poručila je Heglova.
Portparol Bundesvera za Financial Times istakao je krajem proleća da je vojska uvela dodatne mere kako bi sprečila nagle odlaske regruta, uključujući obavezni otkazni rok kako bi se izbegle "isforsirane, emotivne" odluke. Ipak, visoki vojni komandant upozorava da pripadnici generacije Z poznati u poslovnom svetu po tome što menjaju korporativnu kulturu, ulaze u vojsku sa drugačijim shvatanjima i očekivanjima.
"Osetljivi su, lako zaplaču. Govore o balansu između posla i privatnog života. Razumem ih. Odrasli su u drugačijem vremenu. To nije nužno loša perspektiva. Ali se ne uklapa u ratne okolnosti".
(EUpravo zato)
