Anđela Jovanović o pozorištu i lepšoj i nežnijoj budućnosti: "Mi smo ta generacija koja mora da promeni stvari na bolje"

U Srbiji, ako karte za predstavu planirate da kupite online, može da se desi da već nekoliko minuta nakon puštanja u prodaju, dobijete obaveštenje da karata više nema. Lako je po tome zaključiti da se u Srbiji pozorište voli, ali uprkos tome, ono muči svoje muke. Ono što u poslednje vreme sve češće isplivava na površinu je odnos prema ženama.

Kako Vi doživljavate Svetski dan pozorišta?

"Doživljavam Svetski dan pozorišta kao jako važan jer inače nemamo običaj i tradiciju da slavimo pozorište, pa onda makar na Svetski dan pozorišta da pokažemo ljubav i poštovanje koje imamo."

Posebno iskustvo za nju bilo je gledanje Milene Dravić u pozorištu. Kao mala volela je da ide u pozorište "Boško Buha", a još dve žene izdvaja kao svoje uzore.

"Olga Odanović je tada dominirala dečjim pozorištem. Stvarno je napravila fantastične uloge. Gledala sam svoju majku i u "Jugoslovenskom dramskom pozorištu" i u dečijim novogodišnjim predstavama. To je nešto predivno kada se od malih nogu gaji ljubav prema pozorištu. Mislim da ta ljubav tako treba da počne – u dečjem pozorištu. Onda te uvek nešto vuče da se vratiš. A pozorište je dragoceno jer je to živa stvar, to je stvar trenutka, tu su živi ljudi, stvarne okolnosti, trenutak u vremenu. Predstava ima svoj život i raste ili se urušava i nestaje. Neprocenjiv je momenat gledati život koji se dešava tu pred našim očima. To stvaranje interesovanja za pozorište je stvar kulture i stvaranja dobrih navika. Treba početi sa mladima i sa decom, a onda će to oni dalje preneti na buduće generacije."

Kako vidite ulogu mladih glumaca u promociji i očuvanju pozorišne umetnosti, posebno kada uzmemo u obzir da danas "živimo" na internetu?

"Ako želimo da održimo pozorište živim i aktuelnim trebalo bi što više prostora da se daje mladim glumcima. Mladi ljudi će se najviše poistovetiti sa - mladim ljudima, zato što su to neke priče koje ih zanimaju. Vidim da sada ima više prostora za mlade glumce, da im se daje više odgovornosti i lepih uloga, ali mislim da mi to možemo još mnogo bolje."

Kako doživljavate položaj žena u pozorišnom svetu danas u poređenju sa prošlim vremenima? Šta bi još moglo da se promeni?

"Menja se sve malo na bolje. Ali i dalje su žene uvek u nekoj funkciji sestre, ljubavnice, žene, sekretarice… A muškarci su ti koji igraju glavne junake.

Definitivno jesmo u vremenu u kom bi to dosta trebalo da se promeni. Da se da više prostora ženama, ženskim pričama i ženskim narativima. Smatram da mi imamo izuzetno dubok emotivni i intelektualni kapacitet da bi čak i neke muške uloge i neke junake koji su pisani u ženskom rodu, danas mogla da ih odigra i neka žena."

Na pitanje koliko brzo idemo ka promenama kada je reč o poziciji žena, Anđela kaže:

"Tu idemo mic po mic. To što postoji razlika u honoraru i što su žene manje plaćene nego muškarci je veliki propust. To ne bi trebalo tako da bude, ali tako je nažalost i u svetu. Ali idemo polako na bolje, i nadam se da ću doživeti da vidim neko bolje vreme za naše ćerke i naredne generacije žena."

Kako vidite ulogu mladih glumica u podizanju svesti o rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju žena u pozorištu, ali i uopšte?

"Mislim da je to sad stvarno na nama, mi smo ta generacija koja mora da promeni stvari na bolje za mlade žene i mlade ljude koji tek dolaze. Kada govorim iz pozicije mlade žene, koja ja jesam, poslednjih pet-šest godina, sve što radim i svaki potez koji pravim vezano za svoju karijeru - radim razmišljajući o nekim devojčicama i o nekim mnogo mlađim ženama od mene koje tek treba da se bore sa svim ovim sa čime se mi danas borimo. Razmišljam o tome kako im želim mnogo lepšu, mekšu i nežniju budućnost. Stvarno mi je strašno važno da ostavim ovaj svet boljim mestom za sve ljude, a naročito za devojčice pošto je njima to zaista potrebno."