Dan sećanja na žrtve genocida obeležava se u spomen na 22. april 1945. godine kad je došlo do proboja grupe zatočenika ustaškog logora smrti u Jasenovcu-Donja Gradina u tzv. Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Sistem koncentracionih logora "Jasenovac" predstavlja jedno od najvećih stratišta u Drugom svetskom ratu.
Tog dana je oko 600 od ukupno oko 1.000 još uvek živih logoraša napalo ustašku stražu i krenulo u proboj koji je preživelo samo njih 91.
Preostala 473 logoraša, koji zbog nemoći i bolesti nisu učestvovali u proboju, ubijena su i spaljena zajedno sa logorskim objektima.
Istog dana, izvršen je proboj logoraša Kožare, radnog dela logora u samom mestu Jasenovac. Od 167 logoraša, 11 je preživelo. Partizani su u logor ušli tek početkom maja 1945.
Osim logora smrti u Jasenovcu-Donja Gradina, sistem koncentracionih logora obuhvatao je više lokaliteta na teritoriji današnje Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
Najzloglasniji nacisticki logor na teritoriji okupirane Srbije bio je koncentracioni logor na Starom Sajmištu u Beogradu, čiji su zatočenici, uglavnom Srbi, Jevreji i Romi, masovno ubijani od 1941. do 1944. godine.
U Srbiji obeleženo
Izaslanik predsednika Srbije, ministar za rad, zapošlavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković predvodio je danas državnu ceremoniju obeležavanja Dana sećanja na žrtve Holokausta, genocida i druge žrtve fašizma u Drugom svetskom ratu, 22. april 1945. godine, uz poruku da bi zaboravljanje žrtava predstavljalo amnestiranje zločinaca.
"Ako ih zaboravimo, oni će umreti ponovo i na taj način amnestiraćemo zločince. Nastavićemo zajednički sa Republikom Srpskom da podižemo memorijalne centre, nastavićemo da se sa braćom po stradanju, našim sugrađanima Jevrejima i Romima zajednički borimo protiv zanemarivanja prošlosti, jer neke stvari moraju da se pamte zauvek", poručio je Selaković nakon polaganja venaca na Starom sajmištu.
Okupljeni su odali poštu žrtvama jednominutni ćutanjem.
Dan sećanja na žrtve uveden je kao državni praznik iz više razloga, napomenuo je Selaković i rekao da stradalni narodi ne smeju sebi da dozvole zaborav.
"Manjinski narodi, a pre svega imam na umu Jevreje i Rome, samo ako postoji institucionalizovano sećanje mogu da imaju garancije da žrtve neće ući u neke brojčane preglede stradalnika", rekao je Selaković.
Pored Selakovića, vence su položili član Privremenog organa Grada Beograda Nikola Nikodijević u ime Grada Beograda, predstavnici Muzeja žrtava genocida, Memorijalnog centra Staro sajmište, Saveza jevrejskih opština Srbije, Nacionalnog saveta Romske nacionalne manjine, Udruženja građana za negovanje antifašističkih tradicija i diplomatskog kora u Srbiji.
Ceremoniji su prisustvovali i položili cveće i ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil, ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad i šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre, kao i ministri Vlade Srbije i državni sekretari.
Međunarodni dan sećanja je 27. januara
Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta se, s druge strane, obeleževa 27. Januara. U pitanju je globalni datum posvećen prisećanju na stradanja miliona evropskih Jevreja tokom perioda nacističke vladavine od 1941. do 1945. godine. Ova važna komemoracija odaje počast žrtvama genocida koji su počinili nacisti i njihovi saveznici.
Datum 27. januar je simboličan jer je to dan kada je Crvena armija oslobodila Aušvic, jedan od najozloglašenijih nacističkih koncentracionih logora. Ovaj dan služi kao podsećanje na strahote kroz koje su prošli milioni ljudi pod nacističkom tiranijom, posebno između šest i 11 miliona Jevreja koji su izgubili živote.
Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta uspostavljen je Rezolucijom 60/7 Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, usvojenom 1. novembra 2005. godine. Ova odluka je doneta nakon posebnog zasedanja održanog 24. januara iste godine, povodom obeležavanja 60. godišnjice oslobođenja nacističkih koncentracionih logora i završetka Holokausta.
Pored ovog globalnog praznika, mnoge države takođe imaju svoje posebne dane sećanja na žrtve Holokausta. Na primer, Velika Britanija obeležava Memorijalni dan Holokausta takođe 27. januara, dok Izrael ima Jom hašoa, dan posvećen sećanju na Holokaust i herojstvo. U Srbiji, 22. april je dan kada se sećamo žrtava holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma tokom Drugog svetskog rata, što je takođe označeno kao državni praznik.
(JA/EUpravo zato/RTV)
