Pregovarači Evropske unije polovinom 2023. godine postigli su dogovor između Evropskog parlamenta i zemalja članica EU oko direktive da se plate učine transparentnijim.
Uprkos principu jednake plate za jednak posao koji je ukorenjen u EU sporazume, njegovo sprovođenje i dalje je vrlo ograničeno. Žene u Evropi, u proseku, po satu zarađuju 13 odsto manje od muškaraca.
"Jednak posao muškaraca i žena zaslužuje jednaku platu, i transparentnost je ključna kako bismo osigurali da to postane stvarnost. Sada pravimo novi korak na putu koji nas vodi dalje od diskriminacije, i približava nas jednakosti", rekla je komesarka za transparentnost, Vera Jurova.
Studija Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) pokazala je da mere transparentnosti oko plate doprinose da se raskorak u plati umanji, ali uglavnom tako što se zarade muškaraca smanjuju, umesto da se dnevnice žena povećavaju. OECD ipak naglašava da ovakve mere ostaju važan alat na putu borbe protiv nejednakosti.
Šta sme zaposleni, a šta poslodavac?
Pod pravilima transparentnosti EU, svi ljudi koji traže posao imaće pravo na informacije o rasponu plata za poziciju za koju se prijavljuju. Već zaposleni imaće pravo da pristupe podacima podeljenim po polovima kako bi videli da li njihov poslodavac jednako plaća muškarce i žene. Zaposleni će dodatno moći da imaju uvid u kriterijume korišćene za definisanje plata i povišica, a predlog navodi da će ti kriterijumi morati da budu objektivni i neutralni po pitanju pola.
Poslodavci neće imati pravo da pitaju kandidate za prethodni iznos plate, što će ograničiti mogućnost da njihove prethodne pozicije utiču na iznos zarade koji će potencijalni novi poslodavac ponunditi.
Dalje, poslodavci sa više od stotinu zaposlenim biće dužni da prijave raskorak u iznosima zaraza u svojim kompanijama. Ako je on bez opravdanja veći od pet odsto, moraće da obave procenu zajedno sa predstavnicima radnika i preduzmu korektivne mere. Zemlje članice odrediće penale ukoliko se princip jednake zarade ne poštuje, dokk će radnici imati pravo na kompenzaciju ukoliko kompanije ne poštuju ove obaveze.
Originalni predlog obuhvatao je samo kompanije sa više od 250 zaposlenih, dok je Evropski parlament tokom pregovora uspeo da proširi ovu obavezu i na kompanije sa više od stotinu zaposlenih. Parlament je takođe insistirao da se dogovorom obuhvati i intersekcionalna diskriminacija kao i nebinarni polovi.
Ambasadori Evropske unije i Parlament sada će morati formalno da odobre ovaj dogovor, a zemlje članice potom će imati tri godine da uvrste zahteve o transparentnosti u svoje nacionalne zakone.
(EUpravo zato/EURACTIV.rs)
