Koliko zakonodavstva u državama članicama dolazi iz Evropske unije? To je pitanje o kojem se raspravlja dugi niz godina, a brojni evroskeptici, pa čak i evrofilski političari, tvrde da EU nameće 80 odsto svojih zakona državama članicama.
Problem sa kvantifikovanjem količine zakona je pronalaženje tačnih i novijih cifara.
Prethodne studije koje su se bavile ovim otkrile su da je uticaj EU znatno manji: više od 20-25 odsto, prema francuskoj studiji iz 2009.
Većina istraživanja tvrdi da, iako EU u velikoj meri reguliše neke oblasti, odgovor nije tako jednostavan.
To je zato što u nekim oblastima Brisel ima tendenciju da snažno utiče na određene politike, dok je u drugim oblastima prepušteno državama članicama da odlučuju o tome.
Poljoprivreda, životna sredina i tržišta visoko regulisana od strane EU
"Imamo oblasti politike sa visokim udelom (više od 50 odsto)evropeizovanih zakona - u oblasti poljoprivrede, ekološke politike i u oblasti ekonomije," objasnila je Anet Elizabet Toler, profesorka na Fern Universitat u Hagenu (Nemačka), koja je prethodno sprovela sveobuhvatnu studiju 2012. o tome da li je Evropska unija značajno oblikovala politički program svojih država članica.
Ali imamo i oblasti sa nižim udelom zakona koji dolaze iz EU (znatno ispod 50 odsto) – u oblasti rada i zapošljavanja, unutrašnje bezbednosti, kao i zdravstva", rekla je ona za Euronews.
Zašto postoji ovako velika razlika između različitih oblasti? To je zato što je potrebno neko zakonodavstvo EU na širem nivou da bi bilo efikasnije, na primer, u slučaju migracija ili klimatskih promena, prema Toler.
"EU nije nadležna da reguliše svaku oblast prava. Mislim da je to takođe veoma jak kontraargument onima koji kažu da je EU ta superdržava koja može da reguliše u suštini šta god želi", rekao je Ton Van Der Brink, profesor EU studije zakonodavstva na Univerzitetu u Utrehtu (Holandija).
Kvalitet iznad kvantiteta
Prema Ton Van Den Brinku, mnogi zakoni koji istorijski potiču iz Brisela su uglavnom bili tehnički, kao što je regulisanje carina.
On tvrdi da je najbolje fokusirati se na kvalitet, a ne na kvantitet zakona koji dolaze iz EU.
"Sve više vidimo zakonodavstvo koje postaje politički osetljivije, kao što je Novi pakt o migraciji ili uredba o oporavku od korona virusa. Mislim da je važnije fokusirati se na ove kvalitativne aspekte zakonodavstva EU.
"Ne radi se više samo o tehničkoj regulativi, već se radi o donošenju teških političkih izbora, i stoga je zaista važno ko će biti izabran za Evropski parlament u narednoj godini", rekao je on za ovaj portal.
Anet Elizabet Toler se slaže i naglašava da EU ne treba posmatrati kao "čudovište sa sedištem u Briselu, već kao skup institucija koje su osnovale neke od država članica i druge države članice koje su se kasnije pridružile".
"Dakle, slika o državama članicama kao žrtvama Evropske unije je po mom mišljenju mit", zaključila je ona.
Odakle procena "80%"?
Fraza se može pripisati Žaku Deloru, bivšem predsedniku Evropske komisije od 1985. do 1995. godine.
Delors je odigrao ključnu ulogu u stvaranju jedinstvenog tržišta, evra i moderne Evropske unije.
Jednom je rekao u govoru da će do 2000. godine "80 odsto ekonomskog zakonodavstva biti poreklom iz Zajednice".
Fraza se zadržala i od tada se redovno ponavlja i koristi za širenje dezinformacija.
