Savet Evropske unije je 2021. godine saoštio da su države članice usvojile promene u metodologiji koja se tiče pristupnih pregovora sa Srbijom i Crnom Gorom.

Savet je odluku doneo pošto je Evropska komisija godinu dana ranije objavila dokument koji poziva na unapređivanje procesa pristupa EU. Nova metodologija imala je za cilj da učini proces pristupanja EU verodostojnijim kao i da pojača njegovu važnost političkim vođstvom. Samim tim, tada je uvedeno pozitivno i negativno uslovljavanje kao i mogućnost vraćanja unazad u pregovorima. Strukturne reforme komunicirane su kao najvažnije u ovoj metodologiji pa će posebna pažnja, kako je tada bilo saošteno, biti na vladavini prava, javnoj upravi, ekonomijama država kao i na stanju demokratskih institucija.

Reč "klaster", dakle, u procesu evropskih integracija Srbije pojavila se početkom 2020. godine kada je Evropska unija usvojila gore navedenu novu metodologiju proširenja.

Dotadašnjih 35 poglavlja koja su obuhvatala oblasti u kojima Srbija mora da ispuni zadate kriterijume kako bi postala članica EU, grupisano je u šest klastera - vladavina prava, tržište, ekonomija, zelena agenda, poljoprivreda i spoljni odnosi.

To znači u praksi da je klaster skup srodnih poglavlja koja se otvaraju zajedno, umesto da se otvaraju pojedinačna poglavlja, što je ranije bio slučaj. Poglavlja su i dalje postojala, ali kao "podkategorije", i ona se zatvaraju svako za sebe. Kad sva poglavlja iz klastera budu zatvorena, zatvara se i sam klister i Srbija biva korak bliže od ulaska u EU.

Kako bi klaster bio otvoren, potrebno je da EU prepozna napredak pri usaglašavanju srpskih zakona sa evropskim u određenoj oblasti.

Uslov za zatvaranje poglavlja je usaglašavanje sa propisanim standardima EU, odnosno merilima koja će se u slučaju klastera četiri odnositi na životnu sredinu, transport i energetiku.

U mometnu pristupanja

S obzirom da se pregovori ne vode o suštini pravnih tekovina EU, mora se istaći da država kandidat prihvata pravne tekovine EU u obliku u kojem one važe za sve države članice EU u momentu njenog pristupanja i prilagođava se pravnom, ekonomskom i društvenom sistemu EU, a pregovaraju se uslovi i modaliteti pristupanja države kandidata tom sistemu.

Pregovarački klasteri prema oblastima politika EU za pregovaračka poglavlja su:

1) Pregovarački klaster Osnove za pregovaračka poglavlja: 5 Javne nabavke, 18 Statistika, 23 Pravosuđe i osnovna prava, 24 Pravda, sloboda i bezbednost, 32 Finansijska kontrola

2) Pregovarački klaster Unutrašnje tržište za pregovaračka poglavlja: 1 Sloboda kretanja robe, 2 Sloboda kretanja radnika, 3 Pravo poslovnog nastanjivanja i sloboda pružanja usluga, 4 Slobodno kretanje kapitala, 6 Pravo privrednih društava, 7 Zaštita intelektualne svojine, 8 Politika konkurencije, 9 Finansijske usluge, 28 Zdravlje i zaštita potrošača

3) Pregovarački klaster Konkurentnost i inkluzivni rast za pregovarača poglavlja: 10 Informaciono društvo i mediji, 16 Oporezivanje, 17 Ekonomska i monetarna politika, 19 Socijalna politika i zapošljavanje, 20 Industrijska politika i preduzetništvo, 25 Nauka i istraživanje, 26 Obrazovanje i kultura, 29 Carinska unija

4) Pregovarački klaster Zeleni dogovor i održiva povezanost za pregovaračka poglavlja: 14 Transport, 15 Energetika, 21 Transevropske mreže i 27 Zaštita životne sredine i klimatske promene

5) Pregovarački klaster Resursi, poljoprivreda i kohezija za pregovaračka poglavlja: 11 Poljoprivreda i ruralni razvoj, 12 Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna pitanja, 13 Ribarstvo, 22 Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata, 33 Finansijske i budžetske odredbe

6) Pregovarački klaster Spoljni odnosi za pregovaračka poglavlja: 30 Ekonomski odnosi sa inostranstvom i 31 Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika, kao i za usklađivanje postizanja izvršavanja obaveza u regionalnoj saradnji obuhvaćenih pregovaračkim klasterom Osnova.

Istorijat

Od svog početka i stvaranja Evropske ekonomske zajednice (EEZ) 1958. godine, Evropska unija je u stanju konstantnog proširenja, budući da je članstvo, sa prvobitnih šest država osnivača, naraslo na 28 država članica 2013. godine, da bi danas EU imala 27 država članica (izlaskom Velike Britanije januara 2020. godine). Zbog toga su politika proširenja i vođenje pregovora o proširenju detaljno regulisana materija u praksi Evropske unije. Ono što je za državu koja pristupa Evropskoj uniji novitet i novo stanje stvari, Evropskoj uniji je dugogodišnja ustaljena praksa.

Od prvog proširenja 1973. godine, kada su članice – tada EEZ – postali Ujedinjeno Kraljevstvo, Irska i Danska, osnovni princip proširenja je da nova država članica mora da prihvati pravni poredak EEZ/EZ/EU u obliku u kojem postoji u trenutku njenog pristupanja. Dakle, princip je da se nova članica prilagođava pravilima koja važe u organizaciji kojoj pristupa. Naravno, sama organizacija se iznutra menja, kako bi se napravio prostor za pristupanje i učešće nove države članice, ali se to radi po ustaljenoj metodologiji koja je ista za svaku novu članicu. Ovaj princip važi danas na isti način kao što je postojao 1973. godine.
Prema pisanju Ministarstva EU integracija, od nove države se očekuje da u toku pristupanja dokaže da je sposobna da primenjuje pravne tekovine EU na svojoj teritoriji od dana pristupanja, na isti način kao i stare države članice.

Ona to mora da dokaže u pristupnom periodu. Zbog toga je usklađivanje domaćeg zakonodavstva u tom periodu i izgradnja institucija koje moraju biti sposobne da primenjuju to pravo, kao i sudova koji nadziru ceo sistem, od ključnog značaja.

Sposobnost za primenu prava EU na teritoriji Srbije je uslov za članstvo, a ne njegova posledica.

"Budući da je Srbija do sada u dobroj meri uskladila svoje zakonodavstvo sa pravom EU, možemo reći da Srbija već u ovom trenutku primenjuje pravo EU u pojedinim oblastima, u formi domaćeg zakonodavstva koje je prethodno usklađeno sa evropskim", navodi Ministarstvo.

(JA/EUpravo zato)