Veštačka inteligencija menja ne samo način na koji razmišljamo i komuniciramo, već i samu suštinu političke kulture u demokratijama, poručio je bivši grčki premijer Jorgos Papandreu u razgovoru za Euronews Next.
U metafori čuvene Platonove pećine, ljudi posmatraju senke na zidu, nesvesni da vatra iza njih iskrivljuje stvarnost. Za Papandreua, ovaj scenario sve više liči na današnji svet u kojem stvarnost oblikuju društvene mreže i veštačka inteligencija.
Prema Platonu, kada bi neko uspeo da izađe iz pećine, svetlost bi ga zaslepela, ali bi s vremenom video svet onakav kakav zaista jeste. Ipak, povratak po ostale bio bi uzaludan – oni bi odbili da poveruju da svet van pećine postoji.
Papandreu smatra da se ova metafora, iako stara više od 2.000 godina, savršeno uklapa u savremenu raspravu o budućnosti demokratije u eri veštačke inteligencije.
"Platon nam poručuje da lako možemo ostati zarobljeni u lažnim svetovima i poverovati da je to realnost, reagujući burno na svaku promenu“, rekao je Papandreu na Samitu Ujedinjenih nacija "AI For Good“ u Ženevi.
AI kao senka, a ne svetlost
Iako tehnološki sektor često promoviše veštačku inteligenciju kao temelj novog znanja, Papandreu veruje da bi Platon veštačku inteligenciju pre video kao senku na zidu pećine – privlačnu, ubedljivu, ali daleko od istine.
To, naravno, ne znači da AI neće imati ogroman uticaj na svet. Naprotiv. Papandreu ističe da ona već duboko menja našu kulturu i način razmišljanja.
"Veštačka inteligencija menja kulturu – način na koji doživljavamo svet, način na koji komuniciramo. A kultura je i politički odraz demokratije“, objašnjava on.
Sokrat bi postavio ključna pitanja
Platonov učitelj Sokrat, poznat kao neumorni tragač za istinom, kritikovao je tadašnji oblik demokratije, što ga je na kraju koštalo života. Umesto nadmudrivanja, zalagao se za dijalog i razumevanje.
Papandreu vidi jasnu paralelu sa današnjim društvom, posebno kada su u pitanju društvene mreže.
On postavlja pitanje – da li društvene platforme podstiču pravi dijalog ili samo produbljuju polarizaciju? Da li lajkovima i dislajkovima podstičemo suštinsku debatu ili samo nadmetanje i podelu?
"Jedan od razloga zašto je demokratija i nastala jeste da spreči koncentraciju moći. Ali danas se suočavamo sa paradoksom: s jedne strane AI i internet mogu demokratizovati znanje, a s druge strane algoritmi i podaci su visoko centralizovani u rukama nekolicine", podseća Papandreu.
Lekcije antičke Atine za savremene vlade
Papandreu smatra da savremene vlade mogu mnogo naučiti iz antičke Atine – kolevke demokratije, gde su se građani okupljali, raspravljali i odlučivali.
U današnje vreme, to bi mogao biti digitalni prostor gde svi građani – uključujući žene, migrante i druge često isključene grupe – mogu ravnopravno raspravljati o važnim pitanjima, uključujući i AI.
Papandreu predlaže platformu koja bi omogućila građanima da iznose stavove i daju povratne informacije vladama, pri čemu bi se alati koristili za osnaživanje građana, a ne za nadzor.
AI i gubitak kritičkog mišljenja
U vremenu kada AI preuzima ulogu "sveznajuće“ tehnologije, Papandreu upozorava da se gubi ono što su Platon i Sokrat najviše cenili – sposobnost kritičkog mišljenja.
"Ne treba da budemo mozgovi za skladištenje podataka, već mozgovi koji razmišljaju o informacijama koje primamo – i procenjuju šta je istina, a šta nije“, naglašava Papandreu.
Mudrost u vremenu neznanja
U jednoj od Platonovih najpoznatijih priča, Sokrat postaje svestan svoje mudrosti kada shvati da oni koji tvrde da sve znaju – u stvari znaju najmanje. Tada zaključuje da je „jedina prava mudrost u tome da znaš koliko malo znaš.“
Za Papandreua, upravo ta rečenica danas ima više smisla nego ikada – u svetu u kojem algoritmi sve češće govore ljudima šta da misle.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
