Evropska unija je na korak od toga da uvede prvi sveobuhvatni zakon o veštačkoj inteligenciji na svetu. Na koji način će ovaj zakon da zaštiti Evropljane?
Parlament Evropske unije je u sredu (13. mart) odobrio prvi veliki svetski set regulatornih pravila za upravljanje veštačkom inteligencijom.
EU je postigla privremeni politički konsenzus početkom decembra, a zatim je 14. marta usvojen na sednici parlamenta sa 523 glasa za, 46 protiv i 49 glasova koji nisu opredelji.
"Evropa SADA postavlja globalne standarde u veštačkoj inteligenciji", napisao je Tijeri Breton, evropski komesar za unutrašnje tržište, na društvenoj mreži Iks.
Više o Zakonu
Nastao 2021. godine, Zakon o veštačkoj inteligenciji EU deli tehnologiju na kategorije rizika, u rasponu od "neprihvatljivog" — zbog čega bi tehnologija trebalo da bude zabranjena — do visoke, srednje i niske opasnosti.
Očekuje se da će uredba stupiti na snagu u maju, nakon što prođe završne provere i dobije odobrenje od Evropskog saveta. Implementacija će se zatim postepeno odvijati od 2025. godine. EU će do tada podsticati kompanije da dobrovoljno počnu da se pridržavaju pravila. Naravno, kao i u dosadašnjim opsežnim promenama pravila, neće postoje kazne ukoliko to ne učine.
Ovaj period između ostavlja puno prostora konkurenciji u ovim oblastima, poput Amerike ili Kine, da potkopaju napore Evropske unije i pre nego što oni stupe na snagu. Ovo bi moglo da se ogleda u implementiranju manje restriktivnih pravila pre nego što EU regulative stpi na snagu.
Šta Zakon zabranjuje?
Zakon o veštačkoj inteligenciji Evropske unije zabranjuje nekoliko stvari kada je u pitanju veštačka inteligencija. To uključuje masovno skeniranje lica i većinu sistema za prepoznavanje emocija u random i obrazovnom okruženju. Postoji i nekoliko izuzetaka u cilju sigurnosti, poput korišćenja veštačke inteligencije za detekciju vozačka koji zaspi.
Novi zakon takođe zabranjuje kontroverzne sisteme "društvenog bodovanja", odnosno pokušaje procene usaglašenosti ili pouzdanosti građana.
On takođe ograničava tehnologiju koja se koristi u prepoznavanju lica u policijskim službama na nekoliko "prihvatljivih” slučajeva kao što su identifikacija žrtava terorizma, trgovine ljudima i otmica.
Kada su u pitanju sankcije, kompanije koje budu kršile pravila, navodi se u zakonu, mogu da se suoče sa kaznama koje se kreću od 1,5 odsto do sedam odsto globalnih prihoda.
Operateri sistema koji stvaraju manipulisani multimedijski sadržaj moraće to da obelodane korisnicima. Kreatori ostalih "visokorizičnih" sistema veštačke inteligencije, posebno u ključnim javnim uslugama, biće podložni zahtevima za izveštavanje, uključujući objavljivanje u javnim bazama podataka i procene uticaja na ljudska prava.
Upotrebe veštačke inteligencije obuhvaćene tim zahtevima uključuju obrazovanje, zapošljavanje, izbore, kritičnu infrastrukturu i kontrolu granica. One, s druge strane, ne uključuju vojnu primenu, što izaziva posebnu zabrinutost.
Kako će se Zakon o veštačkoj inteligenciji odraziti na korisnike?
Prema Zakonu, korisnici će imati pravo da pokrenu žalbu i dobiju objašnjenja povodom odluka zasnovanih na visokorizičnim sistemima veštačke inteligencije koji utiču na njihova prava. Zakon takođe uvodi zabrane na upotrebu veštačke inteligencije za manipulaciju ili iskorištavanje ranjivosti korisnika.
Pretpostavlja se da će ova regulative imati globalan uticaj, uprkos tome što se uvodi i fokusirana je na Evropsku uniju.
Dobre i loše strane
Dok Evropska unija ulazi u novu eru regulisanja veštačke inteligencije, ovaj zakon nosi sa sobom i dobre i loše stvari.
S jedne strane, zakon predstavlja pionirski korak ka zaštiti prava građana i postavljanju etičkih okvira u brzorastućem svetu AI tehnologije. Ograničenja koja EU uvodi na upotrebu AI u različitim sektorima, poput zabrane masovnog skeniranja lica, predstavljaju ohrabrujuće korake ka zaštiti privatnosti i ljudskih prava.
Sa druge strane, duži prelazni period do 2025. godine ostavlja prostor za neizvesnost i potencijalne rizike. Strahuje se da bi u ovom period kompanije mogle da nastave sa praksama koje bi kasnije mogle da bude zabranjene, a isto tako, pravna praznina može dovesti do različitih tumačenja i primene zakona na nacionalnom nivou.
Osim toga, izuzimanje vojne primene AI iz ovih regulativa može stvoriti novu dimenziju etičkih i bezbednosnih dilema.
(JA/EUpravo zato)
