Evropska komisija je u najnovijem izveštaju o vladavini prava izrazila ozbiljnu zabrinutost zbog nezavisnosti Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
Kako se navodi, kašnjenja i problemi u procesu izbora novog Saveta REM-a negativno utiču na poverenje građana u taj postupak.
U dokumentu koji je juče objavljen, Komisija konstatuje da je Srbija nastavila ustavne reforme s ciljem jačanja sudske nezavisnosti, ali da politički pritisak na pravosudne organe i dalje ostaje visok.
U segmentu borbe protiv korupcije, EK ukazuje na nedovoljno sprovođenje istraga i presuda u slučajevima visoke korupcije, kao i retku zaplenu imovine.
Kada je reč o zakonima koji uređuju medijski sektor, iako su u junu usvojeni novi propisi u skladu sa EU standardima, njihovo donošenje je, kako se navodi, proteklo bez javne rasprave i uz manjak transparentnosti.
Od 2023. godine, ovi izveštaji obuhvataju i zemlje kandidate za članstvo u EU, a analize su fokusirane na četiri ključne oblasti: pravosuđe, borbu protiv korupcije, slobodu medija i rad nezavisnih institucija.
Komisija ističe da je od planiranih 36 podzakonskih akata u vezi s pravosudnim reformama usvojeno njih 35. Međutim, i pored tih koraka, politički uticaj ostaje snažan, a Visoki savet sudstva i tužilaštva retko reaguju na neprimerene izjave najviših državnih funkcionera, uključujući predsednika, koji se često javno oglašavaju o sudskim postupcima i tužiocima.
Zabrinjavajući pritisci i narušena nezavisnost pravosuđa
Navedeni su i primeri koji ukazuju na kršenje nezavisnosti pravosuđa, poput izjava zvaničnika koje su prethodile istragama protiv pojedinih organizacija, kao i curenje poverljivih podataka iz tužilačkih postupaka.
Što se tiče efikasnosti pravosuđa, Komisija ocenjuje da su rezultati zadovoljavajući u građanskim, krivičnim i trgovinskim predmetima, dok izazovi ostaju u rešavanju administrativnih sporova i ustavnih žalbi.
Korupcija i javne nabavke - ozbiljne slabosti
Percepcija o raširenosti korupcije ostaje visoka među građanima, stručnjacima i poslovnim ljudima, dok broj konkretnih pravosnažnih presuda ostaje nizak. Komisija navodi da se izuzeća od zakona o javnim nabavkama široko koriste, čime se zakon zaobilazi, a sistem nadzora je ocenjen kao nedelotvoran.
U vezi s tragičnim događajem na železničkoj stanici u Novom Sadu, EK ističe da je pokrenuta istraga zbog sumnji u korupciju, ali i izražava zabrinutost da bi politički uticaj mogao ugroziti njen tok.
REM i medijske slobode pod pritiskom
Komisija naglašava da postoji zabrinutost zbog uticaja na REM i navodi da je proces izbora novog Saveta opterećen brojnim manama, što umanjuje verodostojnost celog postupka. U 2024. godini REM je izrekao svega pet mera, dok nije reagovao na kršenje pravila u rijaliti emisijama koje promovišu nasilje.
U junu 2025. usvojeni su novi zakoni o javnim servisima, ali EK upozorava da ostaje nejasno da li su finansijski kapaciteti javnih emitera dovoljni da obezbede njihovu potpunu nezavisnost. Monitor medijskog pluralizma pokazao je pogoršanje u domenu nezavisnosti javnih servisa, koje se sada smatra posebno rizičnim područjem.
Postoji i sve veća zabrinutost zbog uredničke autonomije i ograničenog pluralizma u medijima, uz konstantne pritužbe na pristrasno izveštavanje u korist vlasti. Javne televizije su, između ostalog, kritikovane zbog izostanka izveštavanja o studentskim protestima u Novom Sadu.
Nadzorna funkcija parlamenta slaba, resursi nezavisnih tela ograničeni
U delu izveštaja koji se tiče kontrole izvršne vlasti, EK ocenjuje da je rad Narodne skupštine neefikasan zbog retkih sednica i izostanka suštinske političke debate.
Ukazuje se i na to da četiri mesta u Ustavnom sudu još uvek nisu popunjena, dok nezavisne institucije koje se bave osnovnim pravima i dalje rade s nedovoljnim kapacitetima, a njihove preporuke se često ignorišu.
(EUpravo zato/rts.rs)
