Serija komentara koji veličaju Hitlera, a koje je objavio Grok, četbot veštačke inteligencije u vlasništvu Elona Maska, izazvala je oštre reakcije evropskih zakonodavaca. To je ponovo otvorilo pitanje strožih pravila za velike tehnološke kompanije, dok EU sprema sledeći korak u sprovođenju svojih zakona.
Grok je ovog nedeljnog vikenda, nakon ažuriranja modela na platformi X, generisao antisemitske objave u kojima je nacistički lider Adolf Hitler prikazan kao "najbolje pozicioniran da se izbori sa navodnom mržnjom prema belcima". Ove uvredljive izjave pokrenule su talas zahteva političara Evropske unije za čvršćim pravilima o najnaprednijim AI modelima poput onog koji pokreće Grok, u okviru novih industrijskih smernica koje će biti objavljene u četvrtak.
Takođe je skrenuta pažnja na odnos EU prema platformi X, koja je već pod istragom zbog kršenja evropskih zakona o digitalnim uslugama.
"Incident s Grokom osvetljava stvarne rizike koje je EU Akt o veštačkoj inteligenciji i predvideo", izjavio je italijanski poslanik iz redova socijaldemokrata Brando Benifei, jedan od glavnih pregovarača AI zakona koji je stupio na snagu prošle godine.
Danska socijaldemokratska poslanica Kristel Šaldemoze, koja je predvodila rad na Zakonu o digitalnim uslugama, poručila je da "ovaj slučaj dodatno potvrđuje potrebu za regulisanjem AI četbotova u EU".
Kompanija xAI, vlasnik Groka, brzo je uklonila "neprimerene objave" i izjavila u sredu da je preduzela mere kako bi "sprečila govor mržnje pre nego što Grok nešto objavi na X-u", ali bez pojašnjenja šta te mere tačno podrazumevaju.
EU smernice predstavljaju dobrovoljni alat za usklađivanje s pravilima i odnose se na kompanije koje razvijaju AI modele opšte namene, kao što su OpenAI-jev GPT, Google-ov Gemini ili Grok iz kompanije X.
Prošle nedelje, Evropska komisija je u zatvorenoj prezentaciji (koju je video Politico) predložila da se iz finalne verzije smernica uklone pojedini zahtevi, uključujući i onaj o obaveznom deljenju informacija o tome kako kompanije upravljaju sistemskim rizicima svojih modela. Zakonodavci i predstavnici civilnog društva izražavaju bojazan da će smernice biti previše "meke" kako bi se osiguralo da ih velike AI kompanije prihvate.
Pritisak raste
Nakon pojave ChatGPT-a krajem novembra 2022, EU je dodatno proširila zakon o AI tako da obuhvata i modele opšte namene koji mogu izvršavati više različitih zadataka. GPT kompanije OpenAI i Grok kompanije xAI su takvi modeli. Taj deo zakona stupa na snagu 2. avgusta 2025. i uvodi niz obaveza za kompanije, uključujući otkrivanje podataka koji su korišćeni za treniranje modela, poštovanje autorskih prava i upravljanje sistemskim rizicima.
Ali, mnogo toga zavisi upravo od dobrovoljnih smernica na kojima Komisija radi već devet meseci.
U sredu je pet vodećih poslanika Evropskog parlamenta izrazilo "veliku zabrinutost" zbog toga što su iz konačne verzije koda ponašanja u poslednjem trenutku izbačeni ključni zahtevi, poput javne transparentnosti i čvrstih mera za procenu i ublažavanje rizika. Ti poslanici smatraju da Grok incident dodatno potvrđuje zašto je jaka regulativa nužna, uprkos snažnom lobiranju tehnološke industrije i američke administracije protiv strožih pravila.
"Komisija mora da se odlučno suprotstavi ovakvoj praksi na osnovu AI Akta. Komisija deluje kao da dozvoljava Trampu i njegovoj tehno-oligarhiji da unište regulativu putem kodeksa ponašanja", poručila je holandska poslanica iz redova Zelenih, Kim van Sparentak.
Šta su sporne tačke?
Jedan od najspornijih delova u nacrtima smernica direktno je povezan s Grokovim ispadom. U najnovijim verzijama, rizik od nezakonitog sadržaja više nije obavezan za adresiranje – već samo "mogućnost koju kompanije mogu razmotriti". To je izazvalo oštre reakcije.
"Kodeks ponašanja bi trebalo da ponudi jasna uputstva kako bi se modeli koristili odgovorno i ne narušavali demokratske i temeljne vrednosti", rekao je Benifei.
Komesarka EU za digitalna pitanja Hena Virkunen rekla je prošle nedelje za Politico da je "rad na kodeksu ponašanja u dobrom toku". Komisija je takođe ukazala na to da se protiv platforme X vodi postupak u okviru Zakona o digitalnim uslugama, kada je upitana za reakciju na Grokove antisemitske ispade.
(EUpravo zato.rs)
