Posle više od decenije u čekaonici, ove dve zemlje konačno su došle do šengenske zone, ali veto Austrije znači da se novi status neće odnositi na kopnene puteve.
Ovakva odluka Beča usledila je zbog zabrinutosti oko potencijalnog priliva tražilaca azila. Nije uključen ni saobraćaj na reci Dunav, jer se smatra kopnenim putem.
Uprkos delimičnom članstvu, ukidanje kontrole na vazdušnim i pomorskim granicama dve zemlje ima značajnu simboličku vrednost.
Bugarska i Rumunija su članice Evropske unije od 2007. godine.
Prijem u Šengen je "važna prekretnica" za Bugarsku i Rumuniju, koja simbolizuje "pitanje dostojanstva, pripadnosti Evropskoj uniji", smatra spoljnopolitički analitičar Stefan Popesku.
"Svaki Rumun koji je morao da hoda ulicom odvojenom od drugih evropskih građana osetio je da se prema njemu drugačije postupa", rekao je on za AFP.
Ivan Petrov, 35-godišnji bugarski direktor marketinga koji živi u Francuskoj, rekao je da je oduševljen što će putovati sa manje stresa i uštedom vremena.
"Ovo je veliki uspeh za obe zemlje i istorijski trenutak za šengenski prostor - najveće područje slobodnog kretanja na svetu", izjavila je šefica EU, Ursula fon der Lajen.
"Zajedno gradimo jaču, ujedinjeniju Evropu za sve naše građane", dodala je ona.
29 članica šengenske zone
Sa priključenjem Bugarske i Rumunije, šengenska zona će se sastojati od 29 članica - 25 od 27 država članica Evropske unije, kao i Švajcarske, Norveške, Islanda i Lihtenštajna.
Rumunska vlada je saopštila da će se šengenska pravila primenjivati na četiri morske luke i 17 aerodroma, a aerodrom Otopeni u blizini glavnog grada Bukurešta služi kao najveće čvorište za šengenske letove.
Više osoblja, uključujući graničnu policiju i službenike za imigraciju, biće raspoređeno na aerodromima da bi „podržali putnike i otkrili one koji žele da iskoriste prednost da ilegalno napuste Rumuniju", dodaje se.
Takođe će se vršiti nasumične provere radi otkrivanja ljudi sa lažnim dokumentima i borbe protiv trgovine ljudima.
Bugarska i Rumunija se nadaju da će se u potpunosti integrisati u Šengen do kraja godine, ali Austrija je do sada popuštala samo za vazdušne i pomorske puteve.
Hrvatska, koja se pridružila EU posle Rumunije i Bugarske, prestigla ih je i postala 27. članica Šengena u januaru 2023.
Stvoren 1985. godine, šengenski prostor omogućava da više od 400 miliona ljudi slobodno putuju bez kontrole unutrašnjih granica.
"Nepovratni proces"
Dok neki imaju razloga za slavlje, vozači kamiona, suočeni sa beskrajnim redovima na granicama sa evropskim susedima, osećaju se izostavljeno.
Ranije ovog meseca, jedan od glavnih rumunskih sindikata drumskog saobraćaja, UNTRR, pozvao je na „hitne mere" za postizanje pune šengenske integracije, žaleći zbog ogromnih finansijskih gubitaka izazvanih dugim čekanjem.
"Rumunski prevoznici su svake godine gubili milijarde evra samo zbog dugog čekanja na granicama", rekao je generalni sekretar Radu Dinesku.
Kako navode iz sindikata, kamiondžije obično čekaju osam do 16 sati na granici sa Mađarskom, a od 20 do 30 sati na bugarskoj granici, najviše tri dana.
Bugarska preduzeća takođe su izrazila svoje nezadovoljstvo zbog sporog napretka.
"Samo tri procenta bugarske robe se transportuje vazduhom i morem, a preostalih 97 odsto kopnom", rekao je Vasil Velev, predsednik Bugarske asocijacije industrijskog kapitala (BICA).
"Dakle, mi smo na tri odsto u Šengenu i ne znamo kada ćemo biti tamo sa ostalih 97 odsto", rekao je on za AFP.
I Bukurešt i Sofija kažu da povratka neće biti.
"Nema sumnje da je ovaj proces nepovratan", rekao je ovog meseca rumunski ministar unutrašnjih poslova Catalin Predoiu, dodajući da proces „mora biti završen do kraja 2024. sa proširenjem na kopnene granice".
(M.A./EUpravo zato/Euractiv.com)
