CMU (Capital Markets Union) je inicijativa osmišljena s ciljem stvaranja jedinstvenog tržišta kapitala širom Evropske unije. Njen cilj je da se investicije i štednja podstaknu kroz zemlje članice, u korist građana, preduzeća i investitora.
"Sama ideja CMU-a je kao električna mreža", rekla je za Euronews Rebeka Kristi, viša saradnica u Bruegelu.
Ona je objasnila da Evropskoj uniji treba bolje finansiranje.
"Manjim kompanijama je potrebna podrška kako bi mogle da rastu i pristupe sredstvima, koja moraju negde da se pronađu", rekla je Kristi.
Godine 2015, bivši predsednik Evropske komisije, Žan-Klod Junker, najavio je svoje planove za Uniju tržišta kapitala, predstavljajući je kao sredstvo za podsticanje investicija u EU.
Cilj ove politike je promovisanje finansijske integracije. U praktičnom smislu, to znači da kreatori politike žele da olakšaju preduzećima u jednoj državi EU pristup sredstvima iz druge države EU, čime bi se omogućilo manjim preduzećima da rastu i otvaraju nova radna mesta.
U ovom trenutku, pošto je CMU još uvek u zakonodavnom procesu, finansijski sistemi širom bloka ostaju fragmentisani duž nacionalnih linija. Zakoni specifični za zemlje predstavljaju prepreku za prekogranično finansiranje, prisiljavajući kompanije da se više oslanjaju na banke, umesto na privatne investitore, za kredite.
Iako to znači da je kompanijama teže da pristupe kapitalu, istovremeno čini finansijski sistem EU ranjivim na potrese.
Otpornost koju pruža CMU mogla bi koristiti ne samo investitorima, već i onima koji primaju sredstva.
Kao što svaki investitor zna, raspodela novca u različita sredstva i zemlje pruža dodatnu zaštitu ako jedna investicija izgubi na vrednosti.
Kada su u pitanju oni koji se oslanjaju na investicije, prevelika zavisnost od banaka takođe može učiniti kompanije ranjivim tokom ekonomskih kriza, kada postaje teže obezbediti kredite.
Imanje fonda kapitala koji dolazi iz različitih izvora, što je svrha CMU-a, omogućilo bi preduzećima snažniji tok finansiranja.
Zašto se razlikuje od jedinstvenog tržišta?
CMU radi ruku pod ruku s konceptom jedinstvenog tržišta, ali ovi koncepti nisu ista stvar.
Jedinstveno tržište je šira politika koja ima za cilj osigurati slobodno kretanje roba, usluga i ljudi širom EU, kao i kapitala.
Unija tržišta kapitala stoga se uklapa u princip jedinstvenog tržišta, ali je posebno fokusirana na finansijski sektor.
Podsticanje investicija u EU ne samo da bi pomoglo u jačanju rasta i otvaranju novih radnih mesta, već bi moglo i da podstakne inovacije.
Ako preduzeća imaju više sredstava za proširenje, Evropa će verovatno videti porast novih proizvoda i tehnologija.
Pored povećanja globalne konkurentnosti bloka, ovo bi moglo omogućiti EU da pojača svoju zelenu tranziciju.
CMU ima za cilj da poveća ulaganja u zelene obveznice, gde zajmodavci daju sredstva kompanijama ili vladama za ekološki održive projekte.
Ovo može uključivati inicijative za obnovljivu energiju i transport, ili programe dizajnirane za povećanje energetske efikasnosti.
Oni koji podržavaju CMU takođe naglašavaju potencijal politike da poboljša finansiranje odbrane EU i podstakne napredak u tehnologiji veštačke inteligencije.
Zašto je bilo potrebno toliko vremena za implementaciju?
Unija tržišta kapitala radi već duže vreme, a jedan od razloga za ovo kašnjenje je jednostavno složenost projekta.
Kako stvaranje zajedničkog finansijskog sistema uključuje racionalizaciju mreže pravila specifičnih za zemlju, to se ne može uraditi preko noći.
Pored toga, CMU je takođe blokirana od strane protivnika ove ideje.
Dok su uticajne zemlje članice, poput Francuske i Nemačke, pokazale podršku ovoj politici, mnoge druge nacije su oprezne u vezi s prenosom veće kontrole Briselu.
Protivnici CMU-a posebno su izrazili zabrinutost zbog dodatnih troškova za njihove nacionalne finansijske industrije.
Drugi strahuju da bi unija mogla povećati jaz između manje razvijenih i razvijenijih tržišta, verujući da će postojeći finansijski sistemi lakše iskoristiti
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
