Statistika Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj u industrijalizovanim zemljama (OECD) pokazuje da je Nemačka i 2024. imala najnižu stopu investicija.
Međutim, to će se promeniti, obećavaju šefovi vodećih firmi koje posluju u Nemačkoj. Njih 61 (Rajnmetal, SAP, Folksvagen, BMW, Mercedes, Erbas, Nemačka berza), ali i američki giganti (Nvidia, Blekrok i Blekstoun), udružili su se u inicijativu pod nazivom “Napravljeno za Nemačku” (Made for Germany). Njihov plan je da u naredne tri godine ulože 631 milijardu evra u Nemačku, u proizvodne pogone, mašine i postrojenja, kao i u istraživanje i razvoj.
Tih 61 firmi predstavlja oko trećinu nemačke privrede što govori o njihovom ekonomskom značaju, prenosi DW.
Kristijan Zeving, šef Dojče banke i drugi pokretač inicijative, polazi ipak od toga da će im se pridružiti još firmi. Zajednički cilj je da Nemačka ponovo postane "motor rasta za snažnu Evropu". On je ocenio da su "retko bile veće šanse za oporavak od ove koju sada imaju, kao i da su investitori i međunarodne kompanije spremni da ulažu i vrednuju Nemačku kao stabilnog i pouzdanog partnera, naročito u ovim nestabilnim vremenima".
I kancelar Merc ovu inicijativu vidi kao jednu od najvećih poslednjih decenija i smatra da se "ponovo isplati ulagati u Nemačku".
Nova nemačka vlada, koju čine konzervativci iz CDU/CSU i socijaldemokrate, preuzela je vlast početkom maja. Njihov glavni cilj je da pokrenu posustalu ekonomiju. Već su preduzeli prve korake – država se zadužila izdavanjem obveznica kako bi obezbedila novac za ulaganja.
Parlament je odobrio poseban fond od 500 milijardi evra koji će se koristiti za velike državne investicije. Taj novac će se uložiti u obnovu puteva, modernizaciju energetskih mreža, digitalnu infrastrukturu i naučna istraživanja, ali i za borbu protiv klimatskih promena.
Takođe, plan je da se smanje troškovi električne energije za industriju i da se firmama olakša poslovanje kroz poreze. Na primer, ulaganja u opremu i razvoj biće olakšavajuća okolnost prilikom obračuna poreza. Dugoročno se planira i trajno smanjenje poreza na dobit.
Privreda je ove promene tražila godinama, ali ih prethodna vlada (SPD, Zeleni i FDP) nije sprovela.
Sada je kancelar Fridrih Merc, pravnik s bogatim iskustvom u privatnom sektoru. Između ostalog, radio je za poznatu američku investicionu kompaniju Blekrok, gde je bio na visokoj funkciji u nemačkom ogranku.
Nemačka mora više da investira
"Danas smo započeli novi oblik saradnje. Razgovor je pokazao da politika i privreda idu u istom pravcu", rekao je šef Simensa Roland Buš, dok je šef Dojče banke Kristijan Zeving dodao da smatra kako "Nemačka ima vladu koja zaista daje gas" i da su rast i konkurentnost, kao najvažnije tačke, na vrhu dnevnog reda.
Prema njihovom mišljenju, da bi firme zaista investirale najavljene milijarde, politika bi trebalo da smanji regulativu i da firmama pruži više slobode.
Privreda posebno traži reforme kada je reč o birokratiji i socijalnim doprinosima, koji značajno povećavaju troškove rada. Poslodavci i zaposleni u Nemačkoj podjednako snose troškove za obavezno zdravstveno, penzijsko i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Doprinosi za zdravstveno osiguranje su početkom godine znatno povećani, a već se najavljuje novo povećanje za 2026.
Šta će biti s penzijama?
Čak 42 odsto bruto društvenog proizvoda, ukupnog ekonomskog učinka, već odlazi u socijalne fondove. Najveći teret predstavljaju penzioni fondovi. Nemačka je zemlja koja ubrzano stari. Kako bi država i dalje mogla da finansira penzije, mora iz godine u godinu da izdvaja sve više sredstava iz budžeta.
OECD smatra reformu sistema socijalnog osiguranja najvećim izazovom za privrednu budućnost Nemačke. Ako se ništa ne promeni, država će se sve više morati zaduživati kako bi održala svoj socijalni sistem.
Savezni kancelar Fridrih Merc najavio je da će upravo reforma socijalnog sistema biti sledeća tačka na političkoj agendi koalicije. Prvi rezultati se očekuju na jesen.
(EUpravo zato.rs)
