Francuski premijer, Fransoa Bajru, tokom debate o predlogu budžeta za 2026. godinu, izložio je ideju da se ukinu dva državna praznika kako bi se smanjila javna izdvajanja, a povećala sredstva za odbranu.
Bajru predlaže da se ne praznuje Uskršnji ponedeljak i 8. maj koji je posvećen Danu pobede.
Prema njegovim rečima, veliki broj praznika je pretvorio maj u grijer - švajcarski sir sa mnogo rupa, mada je priznao da je otvoren za još ideja.
Postoji velika šansa da njegov predlog budžeta neće biti izglasan na jesen što bi moglo da dovede do pada vlade.
Bajru je pred poslanicima govorio više od sat vremena, izlažući niz mera za koje tvrdi da bi trebalo da dovedu do kontrole godišnjeg budžetskog deficita uključujući zamrzavanje javne potrošnje za narednu godinu, ukidanje poreskih olakšica za bogate i smanjenje broja državnih službenika.
Budžet takođe mora da uključi i povećana izdvajanja za odbranu Francuske i to za 3,5 milijardi evra naredne godine, a zatim za dodatne 3 milijarde evra 2027. godine.
Međutim, potencijalno ukidanje dva državna praznika u maju bio je najupadljiviji deo obraćanja. Bajru smatra da Uskršnji ponedeljak "nema verski značaj" i da cela nacija mora više da radi i proizvodi.
Odmah je dospeo na naslovne strane i izazvao osude sa više strana.
Desničarska partija Nacionalno okupljanje (RN) osudila je predlog kao napad na francusku istoriju i radnike, dok je liderka Zelenih, Marin Tondelje, izrazila žaljenje što dan koji obeležava pobedu nad nacizmom više ne bi bio praznik.
Ipak, Bairu je medijima rekao da je njegov predlog "prosta matematika".
"Ako želimo da ostanemo na pravom putu, moramo da pronađemo više od 40 milijardi evra", rekao je Bairu, misleći na 43,8 milijardi evra koje Francuska mora da izbaci iz budžeta kako bi obuzdala dug, koji, kako kaže, raste za 5.000 evra svake sekunde.
Francuska vlada ima cilj da smanji deficit sa prošlogodišnjih 5,8% na manje od 4,6% naredne godine, i ispod 3% do 2029. godine.
Ovaj centristički premijer, koji se nalazi pod velikim pritiskom, na funkciji je tek od decembra, nakon kratkotrajnog mandata Mišela Barnijea.
Žan-Lik Melanšon iz radikalne levice Nepokorena Francuska (LFI) izjavio je da premijer mora da bude smenjen, dok ga je liderka Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen optužila da "napada Francuze, radnike i penzionere umesto da smanji rasipanje novca". Kako je obećala, "srušiće ga ako ne izmeni planove".
Bairu je odgovorio da njegova vlada "želi promene" kako bi obnovila javne finansije i da će to učiniti "uprkos riziku od glasanja o nepoverenju".
Od prošlogodišnjih iznenadnih vanrednih izbora, francuski parlament duboko je podeljen na tri bloka koji odbijaju da sarađuju. Novi izbori mogli bi da dovedu do sličnog zastoja.
Ako i ova vlada padne, predsednik Emanuel Makron će morati da izabere naslednika ili imenuje nestranačku tehnokratsku vladu što nijednoj strani u parlamentu ne bi bilo prihvatljivo.
Makronova popularnost pala je ispod 25%, a sve su češći zahtevi da podnese ostavku pre okončanja svog drugog mandata 2027. godine.
(EUpravo zato/BBC)
