Doseljenici u Nemačkoj u proseku zarađuju znatno manje od Nemaca, a isto važi za još osam zemalja, pokazuje međunarodna studija koju je za stručni časopis Nature realizovao Institut za istraživanje tržišta rada i zanimanja (IAB).
Te zemlje su Kanada, Danska, Francuska, Holandija, Norveška, Španija, Švedska i SAD. U većini tih zemalja jaz između plata se u drugoj generaciji imigranata nestaje brže nego u Nemačkoj, prenosi DPA.
U Nemačkoj prva generacija useljenika zarađuje 19,6 odsto manje od Nemaca. Glavni razlog nije neujednačenost plata za istu vrstu posla, nego ograničen pristup bolje plaćenim pozicijama u pojedinim sektorima, profesijama i preduzećima. To je ključni faktor kod tri četvrtine razlika u zaradi.
Studija se bazira na analizi uzorka od 13,5 miliona imigranata i domaćih zaposlenih u devet zemalja.
"Integracija se ne tiče samo iste plate za isti posao. Radi se pre svega o uklanjanju strukturnih prepreka za prolaz ka dobro plaćenim oblastima rada", izjavio je jedan od autora studije, Malte Rajhelt (Malte Reichelt).
On je rekao da su za uklanjenje tih barijera važni podsticaji za učenje jezika, nostrifikacija stranih diploma, izgradnja profesionalnih mreža i bolje informisanje.
U Nemačkoj se i druga generacija useljenika suočava sa jazom u zaradi od prosečnih 7,7 odsto. Ta je razlika, doduše, manja od one koju su doživeli njihovi roditelji, ali posebno pogađa ljude iz Afrike i sa Bliskog istoka.
Značajnih razlika ima u međunarodnom poređenju: najveća razlika u plati prve generacije useljenika je u Španiji, 29,3 odsto i Kanadi, 27,5 odsto. Slede Norveška sa 20,3 odsto, Nemačka sa 19,6 odsto, Francuska sa 18 i Holandija sa 15,4 odsto.
Razlika je znatno manja u SAD, sa 10,6 odsto, Danskoj sa 9,2 i Švedskoj sa sedam odsto. Prosek razlike u drugoj useljeničkoj generaciji u Nemačkoj je 5,7 odsto.
Nemačka je, dakle, i tu iznad proseka, najveća je razlika u Norveškoj, 8,7 odsto, a najmanja u Kanadi, 1,9 odsto.
(EUpravo zato/biznis.rs)
