U senci najnovijih sastanaka evropskih ministara unutrašnjih poslova, koji se sve više fokusiraju na rešavanje pitanja ilegalnih migracija, Nemačka je poslala snažan signal -deportacije stranaca bez pravnog osnova za boravak u Evropskoj uniji neće ostati samo na rečima.
Simboličan i konkretan potez stigao je iz nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova upravo u trenutku kada se u Kopenhagenu otvarala važna runda pregovora o migracionoj politici EU. Dok su evropski zvaničnici raspravljali o neophodnim merama u borbi protiv ilegalne migracije, iz Lajpciga je poletela nova čarter-letelica, ovaj put sa migrantima koji su vraćeni u Irak.
Samo nekoliko dana ranije, gotovo identična situacija odigrala se tokom sličnog susreta – tada je nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint, predstavnik Hrišćansko-socijalne unije (CSU), bio domaćin kolegama iz susednih zemalja s kojima je razgovarao o strategijama upravljanja migracijama. I tog dana je sa istog aerodroma u Lajpcigu poletao čarter-avion, ali su tada deportovani migranti vraćeni u Avganistan.
Poruka koju članice EU pokušavaju da pošalju kroz ovakve poteze jeste da je vreme za konkretne akcije, smatraju analitičari. Suočena sa konstantnim pritiskom na svoje granice i nejednakim opterećenjem koje migrantska kriza nameće pojedinim državama, Evropska unija teži ka reformi svog azilantskog i imigracionog sistema. Jedna od ključnih stavki te reforme jeste povećanje broja deportacija lica koja su odbijena u postupku za dobijanje azila ili boravišne dozvole.
Uprkos kritikama koje ovakve mere izazivaju kod organizacija za ljudska prava i pojedinih političkih aktera, deportacije ostaju jedan od osnovnih instrumenata migracione kontrole. Sa sve većim političkim pritiskom unutar država članica, EU se kreće ka čvršćem, strožem pristupu u upravljanju migracionim tokovima – uz poruku da će zakonitost boravka biti jasno i odlučno sprovođena.
Povećati broj proterivanja
Domaćin susreta u Kopenhagenu, jednog od prvih velikih skupova u sklopu danskog predsedavanja Evropskoj uniji, danski ministar za useljavanje i integraciju Kare Dibvad Bek, bio je veoma jasan kada su u pitanju azil i Evropska unija.
"Sistem azila u EU ne funkcioniše. Polovina zahteva se odbija, a samo jedan od četvoro odbijenih zaista i napusti EU. To moramo da promenimo i zato moramo da pronađemo neko rešenje", rekao je Dibvad Bek i dodao da će traženje partnera izvan Evropske unije biti jedan od prioriteta danskog predsedavanja Uniji.
Pronaći zemlje koje bi pristale da prime proterane očigledno je najveća prepreka u ostvarivanju cilja pojačanog deportovanja. Ipak, nemački ministar Dobrint naglasio je kako je njihov utisak da postoje zemlje izvan Evropske unije koje bi mogle da budu partneri za organizovanje ’povratničkih habova’" (Return Hubs) kao i da taj cilj žele da konkretizuju i zajednički, unutar EU."
Ono što nemački ministar želi jeste veći pritisak kada su u pitanju deportacije, pronalaženje partnera u trećim zemljama u koje bi oni koji nemaju pravo da ostanu trebalo da budu proterani, kao i borba protiv krijumčara ljudi. Dobrint takođe smatra da takav dogovor i ne mora da bude postignut na nivou svih članica Evropske unije, već može da se radi „o grupi zemalja“ koje na tome rade.
Među te zemlje očigledno spada i Hrvatska, čiji je ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović u Kopenhagenu jasno stavio do znanja da "treba pronaći rešenje" kako da se oni koji ne smeju da ostanu u EU, ako treba proteraju i u zemlje s kojima nemaju nikakve veze.
Božinoviću je, kako je rekao, stalo do toga da brojne migrante u budućnosti poštedi dugačkog puta i izloženosti kriminalnim bandama.
"Zato mislim da bi ’habovi’ izvan Evropske unije bili dobro rešenje", zaključio je hrvatski ministar.
Da je i Evropskoj komisiji stalo da se reforme sprovedu, potvrdio je komesar za unutrašnja pitanja EU, Austrijanac Magnus Bruner, rekavši da će Komisija učiniti sve da se za reformu pronađu sredstva.
"Mi smo pripremili 12 milijardi za upravljanje migracijama, 15,4 milijardi za zaštitu granica, a to čak i ne uključuje 12 milijardi koje smo izdvojili za Fronteks. Te sume pokazuju da je migracija na vrhu prioriteta Evropske unije", zaključio je Bruner.
Komesar se osvrnuo i na primedbu jednog novinara da sada odjednom, što se videlo i na prethodnom sastanku u Nemačkoj, vlada relativna saglasnost oko toga da bi migrantsku politiku trebalo temeljno promeniti.
"Sve zemlje-članice slažu se oko tog pitanja. Naravno, ima nekih detalja oko kojih se ne slažu svi, ali u principu smo složni. To mi budi nadu da ćemo do kraja procesa imati rešenje, jer građani to od nas očekuju", rekao je Bruner.
Pojam koji je dominirao na sastanku u Kopenhagenu jesu "inovativna rešenja", poput proterivanja u zemlje koje s onima koji se proteruju nemaju nikakve veze. O kojim zemljama je tu reč, to u Kopenhagenu niko nije saopštio. Ipak, već duže se spominju Libija, ali i Uganda, s kojom navodno Holandija već bilateralno pregovara.
(EUpravo zato.rs)
