Belgija se poslednjih godina suočava sa sve većom zabrinutošću zbog prisustva štetnih hemikalija u pijaćoj vodi, posebno tzv. "večnih hemikalija", PFAS jedinjenja, poznatih po svojoj otpornosti na razgradnju i štetnom uticaju na zdravlje ljudi.
Uprkos strogoj kontroli kvaliteta vode, nova analiza organizacije za zaštitu potrošača "Тестаša" (Testachats) pokazuje da se tragovi ovih supstanci ipak mogu pronaći i u vodi iz česme i u flaširanoj vodi.
Ipak, stručnjaci umiruju javnost, voda je i dalje bezbedna za konzumaciju, ali oprez je i dalje potreban.
Zabrinutost zbog prisustva PFAS hemikalija, koje se ne razgrađuju u životnoj sredini i akumuliraju u telu, raste u Belgiji već godinama. Ove supstance često potiču iz industrijskih procesa, a poznate su po tome da utiču na hormone, imuni sistem i čak plodnost. U poslednje vreme pažnju javnosti privukli su brojni slučajevi zagađenja voda.
Jedan od najupečatljivijih slučajeva dogodio se u opštini Ukl u Briselu, gde su vlasti prošlog meseca savetovale stanovnike da ne jedu voće i povrće koje uzgajaju u svojim baštama, nakon što je otkrivena visoka kontaminacija PFAS-om na lokaciji bivše fabrike za proizvodnju protivpožarnih aparata. Sličan problem zabeležen je i u rezervoaru u "Rhode-Saint-Genèseu" koji snabdeva deo glavnog grada.
U Flandriji, kontaminacija oko fabrike 3M u Zvajndrehtu ostavila je ozbiljne posledice po zdravlje stanovnika, dok je u Valoniji u oblasti Ševr otkriveno da 20 regulisanih PFAS-a premašuje buduće evropske granice od 100 nanograma po litru.
Zbog ovih zabrinjavajućih otkrića, "Testaš" je odlučio da sprovede sopstvenu nezavisnu analizu. Testirano je 20 uzoraka vode iz česme i 30 uzoraka flaširane vode širom Belgije. Rezultati su objavljeni prošle nedelje i doneli su, kako ističu iz organizacije, umirujuće vesti, voda je, uprkos prisustvu tragova zagađivača, bezbedna za piće.
"I voda iz česme i flaširana voda su bezbedne za piće, i sadrže približno iste, vrlo niske nivoe pesticida, PFAS-a i TFA-a. Međutim, činjenica da tragovi ovih supstanci uopšte postoje pokazuje da nadležni moraju da razmotre moguće mere," rekla je portparolka Testaša, Laura Klajs.
Najveća koncentracija PFAS-a pronađena je u vodi iz Genta (18 ng/l), što je više nego u Zvajndrehtu (12 ng/l), ali daleko ispod evropske granice od 100 ng/l. Zanimljiv je i nalaz iz Liježa gde su otkriveni tragovi atrazina – pesticida koji je zabranjen još 2004. godine. Iako je koncentracija niska (21 ng/l), ovaj nalaz ukazuje na dugovečnost pesticida u životnoj sredini.
Jedan poseban izazov predstavlja supstanca poznata kao TFA (trifluoroacetična kiselina), koja je otkrivena u 19 od 20 uzoraka. Iako trenutno nije klasifikovana kao PFAS, "Testaš" zahteva da to bude učinjeno, posebno jer ova supstanca može uticati na plodnost. Ukoliko bi se TFA tretirao kao PFAS, čak 16 od 20 opština bi premašilo dozvoljenu granicu od 500 ng/l.
Flaširana voda nije tako čista kao što se misli
Mnogi građani pokušavaju da izbegnu zagađenja koristeći flaširanu vodu, ali rezultati testa pokazuju da ni ona nije bez mana. Iako bezbedna za piće, nije "ni blizu tako čista kako se često reklamira", upozorava Klajs. U četiri uzorka pronađen je desfenilhloridazon, ostatak pesticida hloridazon, koji je zabranjen još 2021. godine.
Zbog toga organizacija savetuje građanima da daju prednost vodi iz česme, koja je i ekološki prihvatljivija i znatno jeftinija. Ipak, ne obeshrabruju one koji žele da konzumiraju flaširanu vodu.
Da li filteri pomažu?
Jedno od čestih rešenja u domaćinstvima su bokali sa filterima, poput onih marke Brita. Međutim, njihova efikasnost zavisi od modela i pravilne upotrebe. Ukoliko se ne menjaju redovno, mogu postati leglo bakterija, prenosi Brisel tajms.
"Testaš" je testirao Brita Marela modele sa MAXTRA+ i MAXTRA PRO ulošcima. Rezultati su pokazali da ovi filteri uspešno uklanjaju i do 96 posto PFAS-a, pa čak i 100 posto za četiri hemikalije koje reguliše EFSA. Kada je reč o TFA, smanjenje je bilo oko 88 posto – sa 1300 ng/l na 160 ng/l.
Ipak, modeli koji koriste samo aktivni ugalj znatno su manje efikasni.
Testiran je i poznati Big Berkey filter. On je uklonio 100 posto dugolančanih PFAS-a, ali je protiv TFA imao veoma slab učinak – svega 15 posto.
Najefikasnije rešenje, po mišljenju stručnjaka, jeste "sistem reverzne osmoze". Ova tehnologija uklanja gotovo sve zagađivače iz vode, uključujući PFAS, TFA, pesticide i ostatke lekova. Međutim, cena i potreba za redovnim održavanjem čine ovu opciju nedostupnom za mnoge građane.
"Reverzna osmoza jeste rešenje, ali je skupa i zahteva održavanje. A, kada znamo da se voda u Belgiji redovno testira i ne sadrži kontaminante iznad granica – postavlja se pitanje da li je to zaista potrebno," kaže Klajs.
(EUpravo zato.rs)
