Četvorodnevna radna nedelja mogla bi da unapredi zdravlje ljudi i smanji rizik od sagorevanja, pokazali su rezultati pilot-projekta sprovedenog u Australiji, Kanadi, Irskoj, Novom Zelandu, Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama.
Sve veći broj zemalja, uključujući Poljsku, Island, Nemačku i Portugal, eksperimentiše sa kraćim radnim vremenom kako bi odgovorili na porast depresije, anksioznosti i iscrpljenosti među zaposlenima. U Belgiji, zaposleni već imaju zakonsko pravo da zatraže četvorodnevnu radnu nedelju.
Nova studija, objavljena u prestižnom časopisu Nature Human Behaviour, još jednom je potvrdila da kraće radne nedelje mogu imati koristi ne samo za zaposlene, već i za same poslodavce.
U ispitivanju je učestvovalo oko 2.900 radnika iz 141 organizacije koje su skratile radnu nedelju za 20 odsto, bez smanjenja plata. Pre nego što su započele eksperiment, kompanije su prošle dvomesečnu obuku i reorganizaciju rada, s ciljem da se poboljša efikasnost i saradnja među timovima.
Nakon šest meseci, zaposleni su prijavili manji stepen sagorevanja, bolje mentalno i fizičko zdravlje i veće zadovoljstvo na poslu. Nasuprot tome, kod zaposlenih iz 12 američkih kompanija koje nisu menjale dužinu radne nedelje, nije bilo značajnih promena.
"Čini se da su efekti na dobrobit prilično ujednačeni – bez obzira na kompaniju, zemlju ili tip zaposlenog", izjavila je Ven Fan, jedna od autorki studije i profesorka sociologije sa Bostonskog koledža za Euronews Health.
Rezultati su pokazali da su zaposleni koji su smanjili broj radnih sati osetili veći napredak, kako u pogledu stava prema poslu, tako i u očuvanju mentalnog zdravlja. Međutim, i oni koji su skratili radnu nedelju za samo nekoliko sati prijavili su bolju zdravstvenu sliku i veću motivaciju.
Većina kompanija nastavila je da primenjuje skraćenu radnu nedelju i godinu dana nakon završetka eksperimenta, a efekti nisu oslabili tokom vremena, pokazuje studija.
"Nema dokaza da je došlo do pada u zadovoljstvu zaposlenih, niti u rezultatima rada", rekao je sociolog sa Univerziteta u Kembridžu Brendan Berčel, koji je analizirao slične projekte u Velikoj Britaniji, iako nije bio direktno uključen u ovo istraživanje.
Manje umora, bolji san, više energije
Prema autorima studije, pozitivni efekti kraće radne nedelje najviše se odnose na tri faktora: osećaj radne sposobnosti, manje problema sa spavanjem i manju fizičku i mentalnu iscrpljenost. San se pokazao kao izuzetno važan faktor za ukupno zdravlje i dobrobit.
"Veza između kvalitetnog sna i zdravlja je snažna i jasna", naveo je Berčel.
Istraživanjem je obuhvaćena grupa zaposlenih koja je prethodno radila prosečno 40 sati nedeljno što znači da su sa četvorodnevnom nedeljom prelazili na 32 sata, što je inače i trenutni prosek radne nedelje u Holandiji. U EU prosečna radna nedelja traje 36 sati.
Uprkos ograničenjima, poput toga što su zaposleni sami ocenjivali svoje stanje kroz upitnike, rezultati su i dalje snažan pokazatelj trenda. Naučnici priznaju da su neki učesnici možda preuveličali pozitivne efekte nadajući se da će eksperiment ostati na snazi. Takođe, činjenica da su se kompanije dobrovoljno priključile studiji može ukazivati na to da su već bile naklonjene fleksibilnijem radnom modelu, što bi moglo da utiče na rezultate.
"Dominantna kultura u mnogim organizacijama i dalje promoviše duže radno vreme i prisustvo u kancelariji. Skraćivanje radnog vremena teško se uklapa u tu ideologiju", ocenila je Fan.
Studija je obuhvatila isključivo visoko razvijene, engleski govorne zemlje, pa ostaje pitanje kako bi se četvorodnevna radna nedelja pokazala u drugim društvima i poslovnim kulturama.
Ipak, Berčel smatra da je u pitanju "studija koja menja pravila igre".
"Od pandemije naovamo, sve više ljudi i organizacija ima hrabrost da zamisli drugačiji način rada. Ovo je model rada koji će imati ogroman uticaj na buduće politike i poslovne modele", zaključuje on.
(EUpravo zato/Euronews)
