Srbija ove godine predsedava Centralnoevropskim ugovorom o slobodnoj trgovini (CEFTA), a ovu ulogu predala joj je Crna Gora. Šta učestvovanje u ovom sporazumu znači za Srbiju?
Prioriteti predsedavanja Srbije CEFTA sporazumom tokom 2024. godine su, između ostalog, konsolidacija i jačanje sprovođenja sporazuma, olakšavanje trgovine robom i uslugama među CEFTA stranama, kao i digitalizacija.
Šta je CEFTA i u čemu je najveći značaj za Srbiju?
CEFTA (Central European Free Trade Agreement) je regionalni sporazum o slobodnoj trgovini koji okuplja zemlje Centralne Evrope. Potpisan je 21. decembra 2006. godine i stupio je na snagu 26. jula 2007. godine. Članice CEFTA-e uključuju Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Moldaviju, Srbiju i Kosovo (koje nije priznato od strane svih zemalja članica UN).
Po preporuci EU, buduće članice se zbog ovog sporazma pripremaju za članstvo u bloku uspostavljanjem područja slobodne trgovine.
Glavni cilj je stvaranje slobodne zone trgovine između zemalja potpisnica, što znači uklanjanje carinskih barijera i olakšavanje trgovine među tim zemljama. Sporazum teži poboljšanju ekonomske saradnje i poticanju razvoja trgovinskih odnosa.
Za Srbiju, učestvovanje u CEFTA znači pristup širem tržištu za svoje proizvode, smanjenje carinskih barijera i olakšano poslovanje s ostalim članicama. To bi trebalo doprineti povećanju izvoza, ekonomske rastućnosti i jačanju regionalne saradnje. Važno je napomenuti da se ekonomska situacija i koristi mogu promeniti tokom vremena, u zavisnosti od raznih faktora, uključujući političke, ekonomske i druge okolnosti.
CEFTA (Central European Free Trade Agreement) je regionalni sporazum o slobodnoj trgovini koji okuplja zemlje Centralne Evrope.
"Stvaranjem zone slobodne trgovine, zemlje Zapadnog Balkana se opredjeljuju za ekonomski i privredni razvoj, pokazujući da su sposobne da vode zajedničku ekonomsku politiku i preuzmu obavezu i odgovornost za budućnost čitavog regiona, što još više naglašava evropsku perspektivu ovog regiona i želju za pridruživanjem Evropskoj uniji", navodi se na sajtu Ministarstva za evropske integracije u Srbiji.
Šta je urađeno, šta je tek pred nama?
Sumirajući rezultate za 2023. krajem godine, Danijela Gačević, VD direktora Sekretarijata CEFTA, istakla je da je posao koji obavlja CEFTA važan jer odgovara potrebama privrede, otvaranju radnih mesta i oblikovanju budućnosti naših ekonomija.
"Konačna potvrda o važnosti rada CEFTA-e došla je iz Novog plana rasta za Zapadni Balkan, koji prepoznaje CEFTA-u kao ključni mehanizam za stvaranje zajedničkog regionalnog tržišta, a gde digitalizacija ima jako važnu ulogu i mesto“, rekla je ona.
Kako je dodala tada, predsedavanje Crne Gore završava se sa devet dogovorenih politika koje poseduju kapacitet ne samo da transformišu ekonomije, već i unaprede poslovno okruženje i obogate svakodnevni zivot ljudi.
"Potencijal ovih odluka, kada se jednom povežu sa jedinstvenim tržištem EU, ne može se preceniti. To je posvećenost prosperitetu našeg regiona. Uticaj našeg rada ne samo da se čuje, već se i oseća. Budućnost koju predviđamo za CEFTA je na dohvat ruke i čeka da bude materijalizovana kroz našu odlučnost i zajedničke napore", zaključila je Gačević.
Regionalna ekonomska integracija ključna za pristup EU tržištu
O CEFTA-i je bilo reči i na regionalnom samitu "Rast i konvergencija za Zapadni Balkan", koji je održan u Tirani u februaru i koji je okupio lidere ekonomija Zapadnog Balkana, kao i druge organizacije i ključne aktere u procesima pristupanja EU, sa ciljem da se naprave konkretni individualni i zajednički koraci ka ispunjavanju dva glavna stuba novog Plana rasta za Zapadni Balkan.
"Novi Plan rasta za Zapadni Balkan pruža vezu između rada CEFTA-e u okviru Zajedničkog regionalnog tržišta i pristupa jedinstvenom tržištu EU. Najopipljiviji primer ove veze je proširenje Zelenih traka na granične prelaze sa susednim tržištima EU i drugi carinski sporazumi o saradnji koji će učiniti ove prelaze efikasnijim", istakla je Danijela Gačević.
Sastanak u Tirani usledio je nakon sastanka "Zapadni Balkan susreće EU" u Skoplju, kao i Investicionog samita Zapadnog Balkana od EBRD-a u Londonu i predstavlja poruku da je region dostigao novi nivo zrelosti i stabilnosti.
"Implementacija aktuelnog Akcionog plana za Zajedničko regionalno tržište i razvoj novog su ključni za stvaranje novih trgovinskih mogućnosti, privlačenje investicija i poboljšanje saradnje u CEFTA-i i sa EU", izjavila je Gačević.
CEFTA radi na više od 20 inicijativa za koje se očekuje da će doneti konkretne koristi za poslovne subjekte i ljude u regionu. Lideri Zapadnog Balkana i Evropske unije zajedno će izabrati koje od njih će biti proširene na odnos sa EU. Pored Zelenih traka, aktivnosti CEFTA-e će biti ključne u tzv. ACAA sporazumima, koji omogućavaju bezvizno putovanje za industrijske proizvode, olakšavanje elektronske trgovine, uklanjanje geoblokiranja itd.
Nedavno usvojeni Novi plan rasta Evropske komisije za Zapadni Balkan prepoznaje CEFTA-u kao centralni mehanizam upravljanja Zajedničkim regionalnim tržištem. Od četiri stuba Plana rasta, CEFTA će se fokusirati na dva koja se odnose na poboljšanje ekonomske integracije unutar Zapadnog Balkana i sa EU.
Ovi strateški ciljevi pozicioniraju CEFTA-u tako da igra ključnu ulogu u povezivanju regiona sa Jedinstvenim tržištem EU, dajući prioritet slobodnom kretanju robe, usluga i radnika, pristupu Jedinstvenom području plaćanja u eurima (SEPA) i Digitalnom jedinstvenom tržištu.
(JA/EUpravo zato)
