U Francuskoj zaposleni imaju zakonsko pravo na pet sedmica, odnosno 25 radnih dana plaćenog godišnjeg odmora. Međutim, ministarka za zapošljavanje, Astrid Panosjan-Buve, najavila je da će sindikatima predložiti "mogućnost isplate naknade umesto pete sedmice odmora" kao deo mera za poboljšanje ekonomske i fiskalne situacije druge najveće ekonomije evrozone.
Veću pažnju javnosti privukao je drugi predlog, da se Uskršnji ponedeljak i Dan pobede u Evropi, 8. maja, više ne računaju kao neradni dani.
"Kao narod, moramo više raditi", rekao je francuski premijer Fransoa Bajru.
Odluka je na zaposlenom
Ako se predložena mera usvoji, izbor će biti isključivo na zaposlenom. On ili ona će moći da bira između korišćenja pete sedmice odmora, koja je zakonski propisana još od 1982. godine, ili otkupa tog odmora od strane poslodavca.
Panosjan-Buve je naglasila da se radi o novom pravu koje ne bi narušilo postojeća, i da bi odluka bila u rukama zaposlenih.
"Predlog smo izneli socijalnim partnerima. Ako žele da ga odbace, odbaciće ga, ako žele da pregovaraju, pregovaraće," rekla je za RTL.
Ova mera izazvala je brojne reakcije.
Kako je za francuski list Le Eko objasnila stručnjakinja za radno pravo Kler Le Tuze, novo pravo bi moralo biti uneto u zakon o radnim odnosima, a zatim dodatno regulisano kolektivnim ugovorima i pojedinačnim ugovorima o radu, precizirajući način pretvaranja dana odmora u novčanu naknadu.
Sličan model već postoji
Prema navodima francuskih medija, vlada je inspiraciju za ovaj predlog delimično izvukla iz već postojećeg mehanizma koji, međutim, nije naišao na širu primenu među radnicima. Naime, 2022. godine, u vreme visoke inflacije, francuska vlada je omogućila monetizaciju tzv. RTT sati – dodatnih slobodnih sati ili dana koji pripadaju zaposlenima koji rade duže od zakonskih 35 sati sedmično.
Ako se poslodavac i zaposleni dogovore, broj sati RTT se množi sa bruto satnicom za prekovremeni rad, koja je po pravilu 25 odsto viša od satnice za redovni rad. Ova nadoknada je oslobođena doprinosa i poreza na dohodak.
U mnogim zemljama ovo nije moguće
U mnogim zemljama Evrope ovo nije moguće, a među njima je i Srbija i Slovenija gde postoje i jasni razlozi za to. Kako navodi Zveza slobodnih sindikata Slovenije (ZSSS) na svojoj zvaničnoj internet stranici, svrha godišnjeg odmora je "odmor, obnova snage radnika i korišćenje slobodnog vremena u skladu sa njegovim potrebama i potrebama porodice", zbog čega zakonodavstvo ne dozvoljava isplatu naknade umesto korišćenja odmora.
Zakon poznaje samo jedan izuzetak: u slučaju prestanka radnog odnosa, zaposleni i poslodavac se mogu dogovoriti o novčanoj naknadi za neiskorišćeni odmor. Ipak, i tada radnik ima pravo na tu naknadu samo ako objektivno nije mogao iskoristiti odmor do isteka ugovora o radu.
(EUpravo zato/Kurir)
