Ko drži ključ vrata EU? Slušali smo lidere Zapadnog Balkana na samitu u Briselu, evo kako oni vide put ka članstvu

U trenutku kada se Evropa suočava s ratom na svom pragu, rastućim pritiscima autoritarnih režima i izazovima globalne konkurentnosti, tema proširenja Evropske unije više nije samo pitanje politike, već pitanje strateškog opstanka kontinenta. Proširenje se ponovo našlo u središtu evropske debate, ne kao simbol neostvarenog sna, već kao konkretan odgovor na bezbednosne, ekonomske i političke izazove koji oblikuju budućnost Evrope.

Ono što je nekada delovalo kao daleka ambicija, sada se prepoznaje kao neophodan korak za očuvanje mira, stabilnosti i evropskog identiteta i za zemlje koje već jesu članice, i za one koje to tek žele da postanu.

Predsednik Antonio Košta rekao je u uvodnom obraćanju da mu je posebno drago što se obraća upravo na dan kada Evropska komisija objavljuje izveštaje o proširenju, koji je, kako je istakao, "najvažniji dan u godišnjem kalendaru za proširenje".

Istakao je da je od početka svog mandata kao predsednik Saveta EU proširenje učinio jednim od svojih glavnih prioriteta, jer u njemu vidi ključ za bezbedniju, snažniju i mirniju Evropu. Govoreći o trenutnom kontekstu, Košta je naglasio da u vreme geopolitičke neizvesnosti i ekonomske nestabilnosti proširenje nije samo politički cilj, već najbolja investicija u budućnost Evrope.

Posebno je izdvojio napredak koji su ostvarile zemlje kandidati:

• Crna Gora, za koju je rekao da bi "mogla biti 28. do 2028,
• Ukrajina i Moldavija, koje su, uprkos ratnim i političkim izazovima, završile skrining zakonodavstva rekordnom brzinom,
• Albaniju, koja je, prema njegovim rečima, "značajno ubrzala svoj pristupni put".

Košta je dodao da očekuje napredak i u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i da bi "Kosovo* trebalo da dobije pozitivan signal tri godine nakon podnošenja zahteva za članstvo".

On je podsetio da je Plan rasta za Zapadni Balkan i Moldaviju, vredan do šest milijardi evra, već doneo konkretne koristi, poput kraćeg čekanja na granicama, boljih digitalnih mreža i pridruživanja Jedinstvenom prostoru za evro plaćanja.

"Proširenje danas nije apstraktna vizija, već transformacioni proces. Evropa ne sme postati muzej prošle prosperitetnosti. Moramo nastaviti reforme i pretvoriti ovu realnu perspektivu proširenja u stvarnost", naglasio je Košta, dodajući da su demokratija i vladavina prava ključni uslovi, ali i da EU mora paralelno da se reformiše kako bi bila spremna da primi nove članice.

Maja Sandu, čija je zemlja Moldavija posebno ranjiva na mešanje iz Moskve s obzirom na to da se deo njene teritorije odvojio i formirao proruski region Pridnjestrovlje, naglasila je da propuštanje da se prime novi članovi ostavlja otvorena vrata konkurentskim silama da prošire svoj uticaj.

"Ako nas ne podržite da ostanemo demokratska zemlja i učestvujemo u stabilnosti i bezbednosti regiona, onda će nas Rusija iskoristiti i bićemo upotrebljeni protiv Ukrajine i zemalja EU u regionu", upozorila je.

Marta Kos, komesarka za proširenje, takođe je rekla da "nije fer" da države članice, koje moraju jednoglasno da odobre svaki korak u procesu pristupanja, koriste veto.

"Primetite da je ista država članica dala zeleno svetlo za davanje statusa kandidata Ukrajini, dala je zeleno svetlo za početak pregovora, ali sada blokira", rekla je Kos misleći na Mađarsku.

"Ovo nije fer i ovo nije način na koji ja vidim evropsku solidarnost i geopolitičku potrebu", dodala je.

Rekla je da bi jedno rešenje bilo da Komisija i zemlje koje teže članstvu nastave da obavljaju tehnički posao iza scene, čak i ako formalno otvaranje pregovaračkih klastera nije počelo, tako da se oni brzo zatvore kada države članice daju svoju podršku.

Kako lideri zemalja Zapadnog Balkana vide proces proširenja EU?

Prema izveštaju Evropske komisije, Crna Gora je među zemljama koje su na papiru najbolje pripremljene da slede u procesu pristupanja EU i da postanu 28. članica Unije. Komisija smatra da je Crna Gora na pravom putu da ispuni ambiciozni cilj i zatvori pregovore o pristupanju do kraja 2026. godine, uz napomenu da pravovremeno popunjavanje visokih sudskih i tužilačkih pozicija ostaje izazov koji treba rešiti.

Filip Ivanović, potpredsednik Vlade Crne Gore za spoljnu i evropsku politiku, rekao je da je zemlja tamo gde jeste zahvaljujući napornom radu i političkoj posvećenosti.

Ocenio je proširenje "najboljom politikom koju je EU ikada imala", dodavši da će to transformisati EU u geopolitičkog igrača i da Crna Gora želi da ima ulogu u tome i istakao da bi pridruživanje novih zemalja dodatno ojačalo geopolitičku poziciju bloka.

Članstvo Crne Gore, prema njegovim rečima, nosilo bi i simboličku težinu, pokazujući da je pristupanje EU ostvariv cilj i za susedne zemlje.

Dotakao se ideje o "pristupanja bez punih prava" i rekao da je to teško prihvatljivo. 

"Crna Gora koja broji 620.000 stanovnika već je na probi poslednjih 15 godina. Kada zatvorimo sva pregovaračka poglavlja, što se mene tiče, proba je gotova", rekao je.

Sličnog je mišljenja bio i premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski, koji je naglasio da se sličan osećaj nepravde i zamora javlja i u njegovoj zemlji, gde proces pristupanja traje već dve decenije. Ključna frustracija lidera regiona, naglasio je, jeste upotreba nacionalnih veta pojedinačnih članica EU koje, iz političkih razloga, zaustavljaju napredak drugih.

Put Severne Makedonije ka članstvu bio je među najdužima i najsloženijima u istoriji Unije, od podnošenja zahteva 2004. i dobijanja statusa kandidata 2005. godine, zemlja je više puta zaustavljana zbog bilateralnih sporova sa susedima. Danas je to Bugarska, koja traži dodatne ustavne izmene u Skoplju po pitanjima jezika i istorije.

"Želeli bismo da vidimo sebe za stolom u Briselu. Ako se neko usuđuje da maltretira onoga ko želi da se pridruži klubu, zašto bi ostali ćutali? To nije normalno", rekao je Mickoski, upozorivši da će se, "dokle god takva praksa funkcioniše, ona ponavljati iznova i iznova".

Neki lideri zemalja kandidata suprotstavili su se onome što smatraju preoštroj ili jednostranoj kritici u najnovijem Paketu za proširenje Evropske komisije, braneći svoj napredak kod kuće i zalažući se za veće razumevanje njihovog političkog konteksta.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbacio je kritiku Komisije o političkoj polarizaciji u Srbiji, tvrdeći da je podela globalni trend, a ne jedinstveno srpski problem.

"Recite mi ime zemlje bez duboke političke polarizacije. Ne znam to ime. Da li je to Rumunija? Bugarska? Nemačka? Francuska? Velika Britanija? To se dešava širom sveta zbog društvenih mreža. Tako to ide u današnjem svetu. To je dokaz demokratije, što je ključno", rekao je na panelu.

On je u Briselu podsetio da "Srbija nije otvorila klaster tri i po godine, što se u velikoj meri poklapa sa činjenicom da je u to vreme počeo rat u Ukrajini".

"Voleo bih da vidim sve lidere kako razgovaraju jedni s drugima. To je jedini način da se prevaziđe današnja situacija. Verujem da svi treba da razgovaraju jedni sa drugima. Mislim da je to veoma lekovito. I to ne znači da se slažem sa nekim ako razgovaram sa nekim. Čuo sam reči kritike i prihvatio sam ih. Istovremeno, verujem da moramo razmotriti sve primedbe, sve zahteve Evropske unije. Moramo promeniti nivo našeg entuzijazma, nivo naše energije, da shvatimo šta smo radili na pogrešan način i da idemo mnogo brže", poručio je.

Na pitanje da li je Evropska komisija bila "previše stroga" u izveštaju o proširenju, kada je ukazala na nazadovanje u vladavini prava u Srbiji, rekao je da bi to voleo da kaže, ali da je obećao da neće i da će dati sve od sebe da drži reč, što je izazvalo smeh u publici. Umesto toga, ponovio je da je Srbija veoma posvećena putu ka EU, nazivajući ovu izjavu "birokratskim jezikom".

Albanski premijer Edi Rama, učesnicima se priključio "onlajn" i ponovio posvećenost svoje zemlje članstvu u Evropskoj uniji do 2030. godine, naglašavajući da je Albanija nacija koja je najviše evro-optimistična od svih nacija Evrope".

Rama je pozdravio obnovljenu pažnju Brisela prema proširenju, ističući da je ubrzanje pristupnih pregovora usledilo nakon početka rata Rusije u Ukrajini, koji je, kako je rekao, "nažalost bio potreban da bi Brisel reagovao".

Albanija planira da zaključi pristupne pregovore do kraja 2027. i postane punopravni član EU do 2030., pri čemu je taj vremenski okvir ocenjen kao ambiciozan, ali ostvariv.

Rama je naglasio da svaka zemlja ima svoj put i svoje obaveze, ali da njegova zemlja ozbiljno shvata evropsku perspektivu i da neće prihvatiti predavanja od bilo koga kada je reč o borbi protiv korupcije. Na tom planu Albanija je uvela posebne institucije, uključujući telo SPAK za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala, a Rama je najavio da će do 2027. zemlja implementirati potpuno AI-osnovan sistem javnih nabavki, koji će omogućiti neviđenu brzinu, transparentnost i preciznost.

(EUpravo zato.rs)