Evropske zemlje sve više zamenjuju prirodni gas biogasom.
Direktorka Udruženja Biogas Srbija, Lidija Zelić, izjavila je za RTS da Srbija ima ogroman potencijal za razvoj biogasnih postrojenja i veliko interesovanje investitora, ali da napredak koče pravne i regulatorne prepreke.
Naglašava da su prednosti biogasa i biometana pre svega ekološke, dok se kao rezultat dobijaju toplotna i električna energija.
Šta su biogas i biometan
Biogas i biogoriva spadaju u zelene izvore energije jer se proizvode iz otpada. U Evropi se njihov značaj ubrzano povećava - Danska, na primer, planira da do kraja decenije u potpunosti zameni prirodni gas biogasom. Srbija, iako ima veliki potencijal, i dalje je u početnoj fazi razvoja ovog sektora.
Gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a, Lidija Zelić je objasnila da se biogoriva dobijaju iz biomase i koriste kao zamena za fosilna goriva.
"Biometan, koji se proizvodi preradom biogasa, može se ubacivati u nacionalnu gasnu mrežu ili koristiti u saobraćaju. Tako doprinosimo dekarbonizaciji i energetike i transporta", ističe ona.
Prema njenim rečima, biometan u Evropi ima ključnu ulogu u energetskoj tranziciji, jer povezuje energetiku, poljoprivredu i zaštitu životne sredine.
Biogas pomaže i u smanjenju otpada
Biogas se proizvodi iz organskog otpada - pre svega iz poljoprivrede (stajnjak, žetveni ostaci), ali i iz prehrambene industrije, klanica i neupotrebljive hrane iz prodavnica.
"Jedno biogasno postrojenje snage jednog megavata može dnevno da preradi između 70 i 100 tona otpada, čime se značajno rasterećuju deponije", objašnjava Zelićeva.
Energija dobijena iz otpada može se koristiti na dva načina - za proizvodnju električne i toplotne energije (iskoristivost oko 50%) ili se može prečistiti do nivoa biometana, čime se energija koristi u potpunosti.
Veliki potencijal Srbije
U Srbiji trenutno radi 45 biogasnih postrojenja punim kapacitetom, dok je još 55 u fazi izgradnje i imaju privremeni status povlašćenih proizvođača.
"Većina postrojenja nalazi se u Vojvodini, u blizini velikih farmi, gde ima dovoljno sirovina. Svaka lokacija koja ima dovoljne količine organskog otpada može biti pogodna za izgradnju. Srbija, kao poljoprivredna zemlja, ima ogroman potencijal", navodi Zelićeva.
Ona dodaje da postoji veliko interesovanje stranih investitora, ali da je glavni problem nepotpuna zakonska regulativa. Zbog nepostojanja jasnih pravila i aukcija za biogasne projekte, investitori ne mogu da uđu u sistem podsticaja.
Primeri iz Evrope
Prema njenim rečima, Nemačka je evropski lider po broju biogasnih postrojenja i razvijenoj tehnologiji, dok je Danska dobar primer kako i manja zemlja može postati energetski nezavisna zahvaljujući biogasu.
"Prednosti biogasa i biometana su pre svega ekološke, jer se zbrinjava ogromna količina otpada. Proizvodnja toplotne i električne energije zapravo je samo rezultat tog procesa", zaključuje Lidija Zelić.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
