Nakon što je 27 lidera bloka 21. marta dalo zeleno svetlo za početak pristupnih pregovora sa BiH, ova vest je odjeknula čitavim regionom.
U samoj BiH čelnici nisu mogli da sakriju zadovoljstvo jer smatraju da to građanima daje nadu u bolje sutra. Smatraju da će ovaj proces Bosni i Hercegovini doneti brojne benefite, ali i obaveze i odgovornost, i da je pred njima složen zadatak na kome moraju svi zajedno da rade.
Građani Bosne i Hercegovine će imati direktnu korist
Direktorka Direkcije za evrointegracije BiH, Elvira Habota za EUpravo zato rekla je da otvaranje pregovora nosi sa sobom određene benefite, a oni su obično vezani za ekonomiju i reformske procese.
"Pre svega, ovo je dobar signal za agencije za ocenu kreditnog rejtinga, međunarodne finansijske institucije i ulagače. Na primer, verujem da će se ovo pozitivno odraziti na dodatno povećanje kreditnog rejtinga Bosne i Hercegovine, a kao što je bio slučaj kada smo dobili status kandidata 2022. godine. Vrlo važno je i to što se dodatno jača kredibilitet države", kazala je ona.
Nada se da će otvaranje pregovora biti snažan pokretač reformi, jer su one te od kojih građani Bosne i Hercegovine imaju direktne koristi.
"Otvaranje pregovora je do sada najsnažnija poruka o napretku Bosne i Hercegovine, a koja je sa sobom donela veliki talas optimizma za građane što je zbog dugotrajnosti procesa vrlo važno za odnos celokupnog društva prema pristupanju naše države u EU", pojasnila je Habota.
Na pitanje - šta će to doneti regionu, Habota kaže da su zelenim svetlom za otvaranje pregovora sa Bosnom i Hercegovinom, čelnici država Evropske unije potvrdili nanovo da Zapadni Balkan ima evropsku perspektivu.
"Verujem da će u Bosni i Hercegovini otvaranje pregovora biti snažan pokretač reformi i da će zajedno sa Planom rasta za Zapadni Balkan doneti pozitivne efekte, kako nama u državi, tako i ekonomskom razvoju celog regiona. Jasno je da svaka država u procesu napreduje samostalno i na temelju vlasttitih zasluga, ali vrlo je važno da ne stojimo dugo na jednom mestu ili da zaostajemo mnogo jedni za drugima. Nadam se da će ovaj napredak Bosne i Hercegovine biti signal i pokretač daljeg napretka država koje su već dublje zagazile u proces pregovora sa EU", poručila je direktorka Direkcije za evropske integracije BiH, Elvira Habota.
Generalni sekretar Evropskog pokreta u Bosni i Hercegovini Haris Plakalo rekao je da je pre svega ovo zaista jedan veliki iskorak i napredak Bosne i Hercegovine.
"Možda još uvek mnogi nisu svesni važnosti same odluke kojom je na Evropskom veću dato zeleno svjetlo za početak pregovora sa BiH i njeno pridruživanje ostatku zemalja iz regiona" izjavio je Plakalo za agenciju Fena.
Prema njegovim rečima, napredak koji je učinjen na putu prema EU od strane politika i institucija u BiH ne sme biti minimiziran i da to treba priznati i prepoznati, kao i čestitati, te da sve drugačije ne bi bilo korektno. Plakalo je istakao da je odluka nada građanima Bosne i Hercegovine za bolje sutra, a politikama u BiH i političkim predstavnicima veća obaveza od tog momenta.
On je istakao da je važno što je Bosna i Hercegovina dobila zeleno svetlo, ali da bi se došlo do donošenja i usvajanja pregovaračkog okvira, faze screening, tzv. skeniranja, a zatim i otvaranja pregovaračkih poglavlja, potrebno je uložiti dodatne napore u ispunjavanju 14 prioriteta i onih osam tačaka koje su izvedene i postavljene prilikom sticanja uslovnog statusa kandidata u decembru 2022. godine.
"To je već deo koji je na Bosni i Hercegovini, te je sada više nego ikada krucijalno i bez imalo izgovora potrebno nastaviti sa usvajanjem zakona i ispunjavanjem zahteva koji su pred BiH da bi se što pre započelo sa otvaranjem poglavlja, naveo je Plakalo.
On naglašava da se od EU više ne može očekivati bilo kakvo popuštanje kao i da je vreme da svi unutar Bosne i Hercegovine, od pozicije, opozicije, medija, organizacija, naroda i svih građana, budu ujedinjeni kada su u pitanju dalji koraci BiH ka punopravnom članstvu unutar EU, ispunjavanju obaveza i zahteva koji su postavljeni, usvajanju zakona, i predanosti pregovaračkom procesu, otvaranju poglavlja, pregovaranju, i zatvaranju istih.
"Pravi posao tek predstoji", zaključio je on.
Čestitke iz Beograda
Ministarka za evrointegracije Srbije, Tanja Miščević, čestitala je komšijama na ovom važnom momentu.
Kako je kazala, to je važan podsticaj i za reforme koje vode boljem životu građana BiH, ali i celom regionu.
"Neka uz obale Miljacke, Neretve i Vrbasa počne da cveta sto cvetova, obojenih politički, ne nacionalistički"
Boško Jakšić, spoljopolitički komentator, rekao je da će početak pristupnih pregovora BiH doneti, za sada, pohvale zbog "impresivnog napretka" ostvarenog usvajanjem nekoliko zakona iz 14 prioriteta koje je Evropska komisija definisala još 2018. godine.
"Lepo je što je u proteklih oko godinu dana urađeno više nego u poslednjih deset godina, ali to je tek početak ozbiljnih radova kako bi se ostvarile EU-želje više od 70 odsto građana BiH", kazao je Jakšić za EUpravo zato.
On je, međutim, dodao da je svako samozavaravanje opasno.
"BiH je status kandidata dobila posle osam godina čekanja umnogome zahvaljujući ratu u Ukrajini koji je na evropsku agendu vratio pitanje proširenja. Pošto su pokazali solidarnost u teškim vremenima, Evropljanima se sada ne žuri. Pred BiH je ozbiljan izazov da pokuša da reformiše svoju politiku, pre svega da se oslobodi toksičnog upliva bošnjačkog, srpskog i hrvatskog nacionalizma u sve pore društva. Dokle će ljude da drže u uverenju da samo kroz nacionalizam potvrđuju sopstveni identitet? Zašto demokratski identitet ne bi bio barem toliko važan? Zato ideja građanske Bosne uliva optimizam i baš zbog toga je nacionalisti toliko anatemišu. Neka uz obale Miljacke, Neretve i Vrbasa počne da cveta sto cvetova. Obojenih politički, ne nacionalistički. Bili bi to pravi buketi koje treba darivati demokratiji", pojasnio je Jakšić.
Na pitanje šta će to doneti regionu, on je kazao da je Bosna i Hercegovina, uz takozvano Kosovo, "jedna od dve neuralgične tačke čitavog Zapadnog Balkana".
"Tinjajuće krize privlače strane uticaje pa je region ponovo pretvoren u poligon nadmetanja velikih sila. Konflikt u Ukrajini je samo pojačao hladnoratovsku atmosferu. Ulaskom preostalih država u Evropsku uniju žarište bi se ugasilo. Članstvo u NATO, u kome su sve zemlje regiona sem BiH i Srbije, dodatno bi cemenirao sigurnost i bezbednost. Sa kapitalom mira u džepu, Zapadni Balkan bi mogao da počne da ostvaruje svoje snove o budućnosti", zaključio je Jakšić.
Koliko BiH može da čeka na ulazak u EU?
Kako je ovo samo početni korak ka EU, dug je i trnovit put koji Bosnu i Hercegovinu očekuje i vodi u smeru ka punopravnom članstvu.
Govoreći o brzini dobijanja članstva, najbrže ga je dobila Finska, koja je ušla nakon tri godine pregovora, dok je Španija čekala najduže, i to 24 godine.
Govoreći o zemljama regiona, Hrvatska se Uniji priključila devet godina nakon što je postala kandidat.
Od zemalja koje su u "čekaonici", Severna Makedonija je kandidatski status dobila pre 19 godina. Srbija je kandidat od 2012., Albanija od pre 10, dok je Crna Gora kandidat od pre 14 godina.
Kandidatski status za članstvo u EU Turska ima od 1999. godine.
(M.A./EUpravo zato)
