Kako funkcioniše Evropska unija? Sve šta treba da znate o "najuspešnijem projektu mira" na svetu

Mnogi visoki evropski, ali i domaći zvaničnici za Evropsku uniju kažu da je u pitanju najuspešniji projekat mira na svetu. Međutim, mnogi su i dalje zbunjeni time kako funkcioniše ova zajednica. Birokratija, veliki broj institucija, procesa, nejasni ekonomski odnosi, fondovi – samo su neki od razloga zbog kojih su ljudi zbunjeni.

Evropska unija se, s toga, nalazi između potpuno saveznog sistema kakav susrećemo u SAD i sistema međuvladine saradnje koji postoji u Ujedinjenim nacijama.

Od tri zajednice do Evropske unije

Vekovima je Evropa bila poprište krvavih ratova. Između 1870. i 1945. godine Francuska i Nemačka su se međusobno borile tri puta. Brojni evropski lideri su se uverili da je jedini način da očuvaju mir među svojim zemljama da ih ekonomski i politički ujedine.

Tako je 1950. godine, u govoru inspirisanom Žanom Moneom, francuski ministar spoljnih poslova Robert Šuman predložio integraciju industrije uglja i čelika zapadne Evrope. Kao rezultat toga, Evropska zajednica za ugalj i čelik (ECSC) je osnovana 1951. godine, sa šest država članica: Belgijom, Zapadnom Nemačkom, Luksemburgom, Francuskom, Italijom i Holandijom. Nadležnost za donošenje odluka o industriji uglja i čelika u tim zemljama stavljena je u ruke "Visoke uprave", nezavisnog i nadnacionalnog tela.

Nekoliko godina kasnije, tih šest zemalja odlučilo je da ide dalje i integriše druge sektore svojih ekonomija. Godine 1957. potpisali su Rimske ugovore, stvarajući Evropsku zajednicu za atomsku energiju (EURATOM) i Evropsku ekonomsku zajednicu (EEZ). Države članice Unije odlučile su da uklone međusobne trgovinske barijere stvaranjem "zajedničkog tržišta".

Godine 1967. institucije tri Evropske zajednice su spojene. Od tada postoji jedna Komisija i jedan Savet ministara, kao i Evropski parlament.

Prvobitno su članove Evropskog parlamenta birali nacionalni parlamenti, ali su 1979. održani prvi direktni izbori. Od tada se neposredni izbori održavaju svakih pet godina.

Ugovorom iz Mastrihta (1992) uvedeni su novi oblici saradnje između vlada država članica – na primer, u oblasti odbrane i pravosuđa i unutrašnjih poslova. Dodajući ovu međuvladinu saradnju postojećem sistemu "Zajednice", Ugovorom iz Mastrihta stvorena je Evropska unija (EU).

Evropska unija je zahvaljujući proširenjima sve više rasla. Danska, Irska i Ujedinjeno Kraljevstvo pridružile su se 1973. godine, zatim Grčka 1981, Španija i Portugal 1986. i Austrija, Finska i Švedska 1995. godine. Evropska unija je 2004. godine primila deset novih zemalja: Kipar, Češku, Estoniju, Mađarsku, Letoniju, Litvaniju, Maltu, Poljsku, Slovačku i Sloveniju. Bugarska i Rumunija su postale članice 2007. godine. Poslednje proširenje EU dogodilo se 2013. godine kada joj je pristupila Hrvatska.

Savet Evrope i Savet Evropske unije - dve različite institucije

Glavne institucije EU su: Evropski parlament, Savet Evrope, Savet Evropske unije i Evropska komisija.

Evropski parlament

Biraju ga - na svakih pet godina - građani i građanke Evropske unije, da predstavlja njihove interese. Glavne dužnosti Evropskog parlamenta (EP) su da usvaja evropske zakone koje predlaže Evropska komisija.

EP tu odgovornost deli sa Savetom Evropske unije. Parlament i Savet takođe dele zajedničko ovlašćenje za usvajanje godišnjeg budžeta EU. Glavno zasedanje parlamenta održava se u Strazburu (Francuska), a ostala zasedanja u Briselu (Belgija).

Savet Evrope

Cine ga šefovi država ili vlada zemalja članica, zajedno sa svojim predsednikom i predsednikom komisije. Visoki predstavnik Unije za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku učestvuje u njegovom radu.

Savet Evrope definiše opšte političke pravce i prioritete Evropske unije. Nema zakonodavnu funkciju. Savet Evrope se sastaje dvaput godišnje na svakih šest meseci, a saziva ga njegov predsednik. Ukoliko situacija tako zahteva, predsednik može da sazove i specijalni sastanak. Predsednički mandat traje dve i po godine i može da bude jednom obnovljen. Savet Evrope se uglavnom sastaje u Briselu.

Savet Evropske unije

Glavni je organ EU za donošenje odluka. Sa Evropskim parlamentom deli ovlašćenje za usvajanje zakona EU. Savet EU se sastoji od ministara nacionalnih vlada svih zemalja članica EU. Sastancima prisustvuju ministri onih resora i oblasti koje su tema određenih razgovora.

Svakih šest meseci, druga država članica preuzima takozvano predsedništvo nad EU, što znači da ta država predsedava tim sastancima i određuje opštu političku agendu. Rotirajuće predsedništvo se ne primenjuje na Savet za spoljne poslove, kojim presedava Visoki predstavnik EU za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku.

Evropska komisija

Izvršni je organ Evropske unije i predstavlja interese EU kao celine.Ona izraduje nacrte predloga za nove evropske zakone, koje nakon toga predstavlja Evropskom parlamentu i Savetu.

Evropska komisija sprovodi zajednicku politiku EU i upravlja njenim fondovima i programima.

Komisija takode ima ulogu "čuvara sporazuma", i obezbeđuje da se svaka zemlja pridržava sporazuma i zakona EU. Ona može preduzeti mere protiv prekršioca ovih pravila, ukoliko je potrebno izvesti ih pred Evropskim sudom pravde.

Komisiju čini 27 komesara – po jedan iz svake zemlje članice EU. Predsednika komisije biraju vlade 27 zemalja članica EU, koga odobrava Evropski parlament. Oni ne predstavljaju vlade svojih nacionalnih zemalja. Umesto toga, svaki od njih je odgovoran za određenu oblast politike EU. Mandat svakog od njih traje pet godina.

Ostale važne institucije Evropske unije

Sud pravde

Sud pravde Evropske unije (često se pominje samo kao "Sud") obezbeđuje da se zakonski propisi EU tumače i primenjuju na isti način u svim zemljama EU – drugim rečima, tako da pravo važi podjednako za sve u svim okolnostima. U ovu svrhu, Sud proverava zakonitost delovanja institucija EU, osigurava da se države članice pridržavaju svojih obaveza i tumači pravo EU na zahtev nacionalnih sudova.

U nadležnosti Suda je da rešava pravne sporove između država članica EU, institucija EU, poslovnih organizacija i pojedinaca. Kako bi mogao da reši na hiljade predmeta koje prima, Sud je podeljen na dva glavna tela:

• Sud pravde koji rešava zahteve nacionalnih sudova o prethodnim pitanjima, određene zahteve za poništajem i žalbe; i
• Opšti sud, koji donosi odluke o zahtevima za poništaj koje podnose fizička i pravna lica i slične žalbe koje podnose države članice.

Evropska centralna banka

Zadatak Evropske centralne banke (ECB) jeste da održi monetarnu stabilnost u evro zoni, tako što će osigurati nisku i stabilnu inflaciju cena. Smatra se da su stabilnost i niska inflacija cena od vitalnog značaja za održivi privredni rast jer podstiču preduzeća da ulažu i otvaraju nova radna mesta, na taj način podižući životni standard Evropljana. ECB je nezavisna institucija koja svoje odluke donosi bez instrukcija vlada ili drugih institucija EU.

Evropski revizorski sud

Evropski revizorski sud je nezavisna spoljna revizorska institucija Evropske unije. On se stara o pravilnom prikupljanju prihoda u Uniji, zakonitoj i pravilnoj potrošnji, te o zdravom finansijskom upravljanju. Sud svoje zadatke obavlja nezavisno od drugih institucija i vlada EU. Na ovaj način, Sud doprinosi upravljanju sredstvima EU koje je u interesu građana.

Ovlašćenja i odgovornosti ovih institucija propisane su ugovorima, koji su osnova za sve što EU radi. Oni takođe utvrđuju pravila i procedure koje institucije EU moraju da poštuju.

Pored svojih institucija, EU ima niz drugih tela koja imaju specijalizovane uloge:

• Evropski ekonomski i socijalni komitet predstavlja civilno društvo, poslodavce i zaposlene;
• Komitet regiona predstavlja regionalne i lokalne vlasti;
• Evropska investiciona banka finansira investicione projekte EU i pomaže malim preduzećima preko Evropskog investicionog fonda;
• Evropska centralna banka je odgovorna za evropsku monetarnu politiku;
• Evropski ombudsman istražuje žalbe vezane za loše upravljanje institucijama i telima EU;
• Evropski nadzornik za zaštitu podataka čuva privatnost ličnih podataka;
• Biro za zvanične publikacije Evropskih zajednica objavljuje informacije o Uniji;
• Evropska kancelarija za odabir osoblja regrutuje osoblje za institucije EU i druga tela;
• Evropska škola za javnu upravu pruža obuku u određenim oblastima za članove osoblja EU.

Pored toga, osnovane su specijalizovane agencije za obavljanje tehničkih, naučnih ili menadžerskih poslova.

(JA/EUpravo zato)