Iako se više puta preporučilo otvaranje Klastera 3 u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom, do toga opet nije došlo.
U najnovijim dešavanjima, ambasadori EU su raspravljali o non-pejperu Evropske komisije u kojem se preporučuje otvaranje klastera, međutim, osam zemalja se usprotivilo.
U pitanju su Belgija, Holandija, Švedska, Bugarska, Hrvatska, Luksemburg, Letonija i Danska.
Iako EK još od 2021. godine ocenjuje da je Srbija ispunila tehničke uslove za otvaranje Klastera 3, države članice Evropske unije do sada nisu postigle saglasnost da se pregovarački proces u toj oblasti nastavi. Drugim rečima, pozitivna procena Evropske komisije sama po sebi nije dovoljna za otvaranje novog klastera.
Dok traje saga o tome da li će Klaster 3 dobiti zeleno svetlo, važno je razumeti šta on obuhvata i zašto njegovo (eventualno) otvaranje ima značaj za nastavak pristupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom.
Šta sve obuhvata Klaster 3?
Klaster 3 - Konkurentnost i inkluzivni rast obuhvata sledeća pregovaračka poglavlja:
- Poglavlje 10 - digitalna transformacija i mediji
- Poglavlje 16 - oporezivanje
- Poglavlje 17 - ekonomska i monetarna politika
- Poglavlje 19 - socijalna politika i zapošljavanje
- Poglavlje 20 - preduzetništvo i industrijska politika
- Poglavlje 25 - nauka i istraživanje
- Poglavlje 26 - obrazovanje i kultura
- Poglavlje 29 - carinska unija
Šta se očekuje od Srbije?
Iako su tehnički uslovi za otvaranje Klastera 3 ispunjeni, kako je više puta naglašeno, dosad nije bilo većeg napretka.
Otvaranju klastera uglavnom na putu stoje i članice EU koje smatraju da Srbija nije ispunila sve obaveze koje se od nje očekuju. Iako regulisanje biračkog spiska ili usklađivanje sa spoljnom politikom EU ne spadaju u Klaster 3, kritičari su i to uzimali u obzir pri blokiranju, pa se podrazumeva da tu to neka od osnovnih pitanja koje treba rešiti.
Iz Brisela je ranije saopšteno da će ukupan tempo pregovora zavisiti od reformi vladavine prava i normalizacije odnosa Beograda i Prištine.
Dodaje se da je Vlada Srbije istakla da je članstvo u EU strateški cilj i postavila je novi, ambiciozniji datum do kraja 2026. godine kako bi ispunila tehničke kriterijume za članstvo.
Kako se navodi, ispunjavanje ciljeva Srbije za pregovore o pristupanju EU zahteva snažnu političku volju, pristup celog društva, efikasno planiranje i koordinaciju politika, zajedno sa dovoljnim ljudskim i finansijskim resursima za pristupanje EU u svim uključenim institucijama.
Među državama koje su se ranije protivile otvaranju Klastera 3 su bile Bugarska i Hrvatska kao i baltičke zemlje.
Holandija smatra da Beograd ne napreduje dovoljno posebno kada se radi o vladavini prava i poštovanju ljudskih prava, dok baltičke države žele da se Srbija usaglasi sa spoljnom politikom EU, odnosno, uvede sankcije Rusiji.
Šta je u fokusu Klastera 3?
Sloboda medija i rad REM-a
Evropska komisija očekuje da Srbija u potpunosti sprovede tri ključna zakona iz oblasti medija - Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medijima i Zakon o medijskim uslugama. Srbija je u obavezi da unapredi internet usluge, obezbedi bolju zaštitu ličnih podataka i omogući veći pristup informacijama. Takođe, mora da stvori pravni okvir za nezavisnost medija i slobodu izražavanja. Tu je poseban akcenat stavljen na jačanje pravnog okvira za nezavisnost i transparentnost rada REM-a. Ispunjavanje ovih obaveza iz ovog poglavlja donosi i koristi kao što su bolja e-uprava, brži pristup uslugama i veća zaštita privatnosti građana.
Izbor novih članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM) jedan je od uslova koji treba da garantuje njegovu nezavisnost i usklađenost sa evropskim standardima. EU posebno insistira na tome da REM deluje bez političkog uticaja i da objektivno sprovodi medijske propise.
Oporezivanje
Podrazumeva se usklađivanje domaćeg poreskog sistema sa evropskim standardima kako bi se eliminisala fiskalna diskriminacija između poreskih obveznika. Fokus je i na borbi protiv onih koji izbegavaju plaćanje poreza.
Prihvatanje evra
Prema propisima, kao članica EU Srbija će imati obavezu da se priključi evrozoni i prihvati evro kao zvaničnu valutu. Time bi, kako se navodi, građani Srbije bili deo konkurentnog tržišta koje snižava cenu roba i usluga. Država bi postala deo Evropske monetarne unije.
Socijalna politika i zapošljavanje
Srbija bi trebalo da poboljša uslove za rad, obezbedi bolju zaštitu radnika i smanji nezaposlenost. Pri pristupanju EU, radnici dobijaju zaštitu u slučaju kolektivnog viška, stečajeva, preseljenja poslovnog sedišta. Pruža im se zaštita od diskriminacije bilo koje vrste dok je važna i borba protiv rada na crno.
Unapređenje industrijskog sektora
Insistira se na digitalizaciji, inovacijama i tehnologijama koje nisu štetne po životnu sredinu.
Bolja saradnja u oblasti inovacija
Srbija bi ulaskom u EU postala deo naučnog sistema Evrope čime bi imala bolji pristup programima za nauku i istraživanja.
Jačanje obrazovanja i kulture
Pristup obrazovnim resursima bi trebalo d budu bolji, a moraju se stvoriti i bolji uslovi za razvoj kulture. Ispunjavanje obaveza iz ovog poglavlja omogućava bolje obrazovne sisteme, veću mogućnost za zapošljavanje mladih i jačanje kulturne scene.
Carinska unija
I u ovoj oblasti Srbija treba da se uskladi sa evropskim standardima, a cilj je veći trgovinski promet i otvaranje novih tržišta.
Privrednici bi imali bolji pristup evropskom tržištu čime bi im izvoz bio znatno olakšan.
Građani će moći da kupuju robu u bilo kojoj državi članici EU i da je, bez ikakvih carinskih nameta, donesu u Srbiju.
(EUpravo zato)
