Uoči evropskih izbora koji će biti održani u junu ove godine, istraživano je kako Evropljani posmatraju vezu između klimatskih akcija i izbora. Prema anketi Euronevs-Ipsos koje je sprovedeno kod 25.916 ljudi iz 18 zemalja, više od polovine evropskih glasača veruje da je borba protiv klimatskih promena prioritet.
Rezultati ankete pokazali su da 32 odsto birača smatra da je pitanje klimatskih akcija važno, ali ne i prioritet, dok 16 odsto veruje da je borba protiv klimatskih promena sekundarno pitanje.
Manje od trećine birača smatra da je EU imala pozitivan uticaj na zaštitu životne sredine.
Gde u Evropi birači vide klimatsku akciju kao prioritet?
U 18 zemalja uključenih u anketu, 52 odsto ispitanika veruje da je borba protiv klimatskih promena prioritet.
Međutim, raščlanjivanje podataka na pojedinačne nacije otkriva komplikovaniju i raznovrsniju sliku.
Danska (69 odsto), Portugal (67 odsto) i Švedska (62 odsto) su zemlje u kojima najveći procenat ljudi klimatske promene vidi kao prioritet.
Još 23 odsto u Danskoj, 28 odsto u Portugalu i 26 odsto u Švedskoj smatra da je to važno, ali ne i prioritet.
Poljska, Češka i Finska imale su najmanji procenat ispitanika koji su verovali da su klimatske promene prioritet za EU. Ipak, nešto više od trećine ljudi (34 odsto) u ove tri zemlje to vidi kao prioritet.
Samo u Poljskoj postoji značajan broj, 35 odsto, koji veruje da je borba protiv klimatskih promena sekundarno pitanje. U svim drugim zemljama, manje od četvrtine ljudi je zastupalo ovo mišljenje.
Nešto češće žene se izjašnjavaju da je borba protiv klimatskih promena prioritet sa 55 odsto u poređenju sa 49 odsto muškaraca.
Anketa takođe pokazuje da starost nije značajan pokazatelj perspektive ljudi o klimatskim akcijama.
Oko polovine ljudi u svim starosnim grupama reklo je da je ovo pitanje prioritet, a otprilike trećina veruje da je važno.
Da li je EU pozitivno uticala na zaštitu životne sredine?
Kako se približavaju evropski izbori, mnogi uzimaju u obzir kako su različite politike transformisale EU u poslednjih pet godina.
Kada je reč o klimatskim promenama, značajni novi zakoni doneli su velike promene sa merama koje imaju za cilj smanjenje emisija za 55 odsto do 2030. godine.
Samo 32 procenta glasača smatra da je EU imala pozitivan uticaj na zaštitu životne sredine u poslednjih nekoliko godina.
Ispitanici u Rumuniji imali su najveću stopu odobravanja, sa skoro polovina (48 procenata) koji su rekli da je EU imala pozitivan uticaj. Birači u Portugalu (47 odsto) i Finskoj (45 odsto) imali su sličan stav.
Na drugom kraju spektra, samo 23 odsto ljudi u Francuskoj misli da je EU imala pozitivan uticaj na zaštitu životne sredine. Njih 38 odsto je bilo neutralno po tom pitanju, a 39 odsto veruje da je EU imala negativan uticaj - najveći procenat u svih 18 zemalja.
U Holandiji, ispitanici nisu bili mnogo sigurniji jer četvrtina ljudi ima pozitivan stav o ekološkoj akciji EU.
I Francuska i Holandija bile su u epicentru nedavnih protesta farmera širom Evrope koji su videli da se poljoprivredna industrija bori protiv različitih propisa i politika.
Evropski zeleni dogovor je jedno od najspornijih pitanja za ove demonstrante koji kažu da ograničava njihovo poslovanje i čini njihove proizvode skupljim od uvoza koji nisu iz EU.
(M.A./EUpravo zato/ Euronews.com)
