Ko je posetio Istanbul, zna da su mačke svuda. Leškare po kaldrmama, dremuckaju na krovu kule Galata, šetaju se trajektima koji plove Bosforom.
One su deo identiteta grada, jedinstvenog društvenog ugovora između ljudi i životinja. Međutim, ta ravnoteža je sada ugrožena.
Opštinske vlasti, postupajući po instrukcijama Ministarstva unutrašnjih poslova, počele su da skupljaju mačke sa ulica, pozivajući se na brigu o javnoj bezbednosti, posle čega ih šalju u neadekvatna skloništa.
Aktivisti za prava životinja kažu da to nije rešenje već kažnjavanje napuštenih životinja.
Nihal Kasa, predsednica Federacije za prava životinja (HayFed), objašnjava da više od hiljadu opština širom Turske nema odgovarajuća skloništa, pa životinje završavaju u takozvanim "privremenim sabirnim centrima, u surovim i često smrtonosnim uslovima".
"Zakon ne rešava problem već stvara začarani krug, nekontrolisano razmnožavanje na jednoj strani i sistematsko ubijanje na drugoj", navela je za "European Correspondent".
A kriza životinja se ne odnosi samo na Istanbul.
Od skoro 1.400 turskih opština, samo oko 322 ima skloništa, ali je njihov ukupni kapacitet vrlo mali imajući u vidu procene da na ulicama boravi četiri miliona napuštenih životinja. Nedostatak resursa navodi lokalne vlasti da posegnu za nezakonitim i često nasilnim merama - poput masovnih ubistava.
Širom Evrope, humani programi "uhvati-steriliši-pusti" pokazuju drugačiji pristup.
Primera radi, u Rimu politika "bez ubijanja" štiti mačke lutalice kroz obaveznu sterilizaciju, priznavanje mačjih kolonija i čak pravnu zaštitu. Turski zakoni već predviđaju slična humana rešenja, ali je sprovođenje slabo.
Što se tiče Istanbula, uprkos brzom i haotičnom urbanizovanju, mačke igraju vrlo praktičnu ulogu jer love pacove i insekte. Već vekovima njihovo prisustvo na pijacama, u lukama i na ulicama pomaže očuvanju higijene i smanjenju rizika od bolesti na način koji nijedna gradska služba nikada nije uspela da postigne.
Većina stanovnika ih hrani i štiti, ostavljajući činije sa hranom ispred kuća, praveći drvene kućice ili čak ostavljajući vrata radnji otvorena tokom zimskih noći.
Za mnoge, briga o mačkama nije dobročinstvo već građanska dužnost - deo onoga što definiše grad.
(EUpravo zato/European Correspondent)
