Svetski dan meteorologije obeležava se u znak sećanja na 23. mart 1950. godine, kada je službeno osnovana Svetska meteorološka organizacija (WMO). Cilj obeležavanja ovog dana je da skrene pažnju na promene vremena i klime na Zemlji radi sigurnosti i dobrobiti društva.

Tema Svetskog meteorološkog dana 2024 je "Na prvoj liniji klimatskih akcija" jer klimatske promene su stvarna i neosporna pretnja celoj našoj civilizaciji. Efekti su već vidljivi i biće katastrofalni ako ne reagujemo odmah!

Trinaesti Cilj održivog razvoja Agende 2030 nas obavezuje da "preduzmemo hitne mere u borbi protiv klimatskih promena i njihovih uticaja, a napredak u ovom cilju podupire napredak u svim ostalim ciljevima održivog razvoja, navodi Svetska meteorološka organizacija.

Rad zajednice Svetske meteorološke organizacije je neophodan za klimatske akcije i sveobuhvatne ciljeve održivog razvoja. Zbog čega:

- Vremenska i klimatska predviđanja pomažu u povećanju proizvodnje hrane. Time se ujedno i približavamo iskorenjivanju gladi.

- Integrisanje epidemioloških i klimatskih informacija pomaže u razumevanju i upravljanju bolestima osetljivim na klimu, a sistemi ranog upozoravanja pomažu da se smanji siromaštvo dajući ljudima priliku da se pripreme i ograniče uticaj ekstremnih vremenskih prilika.

- SMO, njene članice i partneri upravljaju čitavim ciklusom, od nauke preko usluga do akcije za dobrobit društva. On unapređuje znanje o Zemlji, prati stanje klime i vodnih resursa, pruža naučne informacije za informisanje o smanjenju emisija gasova staklene bašte i pruža klimatske usluge i rana upozorenja za podršku prilagođavanju klimi. U toj složenoj priči, nauka je ključna za pronalaženje rešenja i može da podstakne napredak u održivog razvoja širom sveta.

- SMO je na prvoj liniji klimatskih akcija na putu prihvatanja saradnje i inovacija. Svetska meteorološka organizacija koristi kolektivnu ekspertizu u prevazilaženju izazova sa ciljem da se ostvari zajednička vizija sigurnijeg i otpornijeg sveta za buduće generacije.

- Ove godine Svetska meteorološka organizacija u partnerstvu s UN-ovim programom za razvoj (UNDP) pokreće kampanju za podizanje svesti na globalnom nivou i mobilizaciju društva na delovanje. Ova kampanja kreće 21. marta na televiziji i društvenim kanalima te uživo na pozornici WMO-a. Podržavaju ga nacionalne meteorološke i hidrološke službe i medijske kuće širom sveta.

Kako održati cilj od 1,5°?

Izveštaj SMO o stanju globalne klime podseća sve na hitnost rešavanja klimatske krize.

Svuda u svetu ljudi već pate od negativnog uticaja klimatskih promena.

Ključne poruke Izveštaja o stanju globalne klime
  • Izveštaj o stanju globalne klime potvrđuje da je 2023. godina bila najtoplija od kada postoje instrumentalna merenja;
  • Srušeni su rekordi za temperaturu okeana, porast nivoa mora, gubitak antarktičkog morskog leda i povlačenje glečera;
  • Ekstremni vremenski uslovi potkopavaju društveno-ekonomski razvoj;
  • Prelaz na obnovljivu energiju daje nadu;
  • Cena klimatske neaktivnosti veća je od cene klimatske akcije.

Rastuće temperature, ekstremni vremenski uslovi, porast temperature i kiselosti okeana, led i povlačenje glečera utiču na ljudsko zdravlje, ekonomije i ekosisteme.

Nauka ukazuje da se negativni uticaji povećavaju i da postoji rizik da će neke promene biti nepovratne.

Klimatsko delovanje ključno je za održivi razvoj, uključujući dobro zdravlje, pristup vodi i sanitarnim uslovima, kao i spas od siromaštva i gladi.

Nema načina za ljudski razvoj bez davanja prioriteta klimatskim merama.

Pariski sporazum o klimatskim promenama postavio je temelje za osmišljavanje snažnih klimatskih mera kroz nacionalno određene doprinose (NDC) i mehanizam koji obavezuje vlade da preispituju i poboljšavaju svoje ciljeve svakih pet godina.

Ali problemi i pitanja su brojni.

Svi se slažu oko potrebe pridržavanja pariskog cilja od 1,5°, ali možemo li zaista do njega doći i pod kojim uslovima?

Kako to da uprkos naučnim dokazima i mnoštvu klimatskih podataka, javne politike ne idu brže i šire?

Šta se očekuje od različitih aktera, uključujući javni, korporativni i finansijski sektor?

Kako mladi ljudi mogu uticati na povećanje klimatskih ambicija i doprineti pomeranju ka cilju?

Razmislite, jer upravo od svih nas zavisi u kakvom životnom okruženju ćemo živeti. 

(M.A./EUpravo zato/WMO.int,odgovorno.hr)