Srbija je među najugroženijim državama: Kapaciteti za borbu protiv klimatskih promena bili bi uvećani da smo deo EU

Do sada smo verovatno svi, što na osnovu iskustva, što na osnovu naučnih istraživanja, videli i donekle shvatili i naučili šta su klimatske promene. Godišnja doba pred našim očima menjaju oblik, a doživljavamo sve više ekstremnih vremenskih uslova.

EUpravo zato:Kakvo je trenutno globalno stanje kada je reč o klimatskim promenama?

"Pethodna, 2023. je bila najtoplija godina od kad postoje instrumentalna merenja. Gledajući globalno, mogo meseci tokom 2023. je oborilo rekord za pojedinačne mesece. Tako da smo imali, recimo, najtopliji jun ikada, najtopliji jul ikada, najtopliji avgust, najtopliji septembar, najtopliji oktobar, najtopliji novembar, i najtopliji decembar. Imali smo jedan niz, koji je zaista neka vrsta presedana.

Prema Koperniksu, klimatskom servisu Evropske unije, 2023. je verovatno bila najtoplija godina u poslednjih stotinak hiljada godina. To može da zvuči malo čudno - kako mi sad znamo kolika je bila temperatura pre 100.000 godina - ali postoje posredni dokazi o tome. Naučnici gledaju različite stvari i znaju otprilike kako je temperatura izgledala u dalekoj prošlosti. Jedna od tih prostih stvari su, na primer godovi drveta. Kad presečete drvo, na osnovu veličine goda možete da znate kakva je bila temperatura u prošlosti. Kad se analiziraju takvi podaci onda vidimo da je 2023. godina bila izuzetno izuzetno topla, potencijalno i verovatno najtoplija godina poslednjih 100.000 godina.

Druga stvar koja je prošle godine bila upečatljiva na globalnom nivou verovatno jesu ti veliki šumski požari u Kanadi. Tada je otprilike izgorela šume na površini koja je ekvivalentna dve površine Srbije.

Cela planeta je bila išarana ekstremima. Bilo je puno poplava prošle godine. Poplave u Mediteranu su već neka standardna priča.

Svakog leta imamo veliki broj toplotnih talasa i povećan rizik od požara tako da smo opet i prošlog leta na Mediteranu imali niz požara celom obalom, u raznim zemljama. Ono što su u prošlosti bila predviđanja, danas je realnost i mi svedočimo tome da se klima ubrzano menja i da se taj proces menjanja klime ubrzava tokom vremena."

Poslušajte intervju:

EUZ: Koje su neke najveće opasnosti koje prete Evropi u kontekstu klimatskih promena, na koje bi trebalo posebno da obratimo pažnju?

"Evropu muči mnogo problema već u ovom trenutku, a tek će je mučiti u budućnosti kada pričamo o svim klimatskim rizicima. Recimo, jedna studija iz prošle godine pokazala je da je tokom toplotnih talasa tokom leta 2022. godine u Evropi bilo oko 60.000 dodatnih smrti. Znači dodatnih smrti u odnosu na to da se toplotni talas nije desio. Toplotni talas je veliki rizik za javno zdravlje što ukazuje na problem sa kojim ćemo nekako morati da naučimo da živimo u budućnosti. Moramo da smislimo kako da trpimo manje gubitke kada je reč o ljudskim životima, jer će Evropa sigurno biti pogođena sve većim brojem toplotnih talasa.

Kada pričamo o poplavama, u Evropi smo prethodnih godina videli razorne poplave. Jedna od najvećih koje se desila je bila u Nemačkoj pre pre nekoliko godina, odnosno na granici između Nemačke i ostalih zemalja Beneluksa.

Takođe, imamo izuzetno jake suše. Jedna od najjačih desila se opet 2022. godine, tog leta kad su bili toplotni talasi. Ta suša je porocenjena kao jedna od najjačih u Evropi u poslednjih 500 godina. Imali smo zbog toga značajni pad prinosa niza poljoprivrednih kulture širom Evrope.

Kada pričamo o porastu nivoa globalnog okeana, u slučaju Evrope, Mediterana i atlantske obale, sve češće vidimo visoke poplavne talase koji ulaze duboko u kontinent i nanose veće materijalne štete nego u prošlosti.

Oluje postaju sve jače i jače. I u Evropi se sve češće susrećemo sa tim razornim olujama. Prošle godine smo i u našoj zemlji imali jednu superćelijsku oluju, a značajno jače su se desile na severu Italije, gde su pokrenuta mnoga klizišta.

Tu su i šumski požari koji su na Mediteranu nažalost postali uobičajeni. Evropa zaista ima podugačak spisak stvari o kojima treba da se razmišlja i koje rizike treba umanjiti. Na sreću u Evropskoj uniji postoji i plan prilagođavanje na klimatske promene koji se ispunjava i realizuje. Jedna od ideja priče o klimatskim promenama jeste da društvo učinimo otpornijem, tako što ćemo se prilagoditi, promeniti svoju praksu, popraviti infrastrukturu i tako dalje."

EUZ: Kada govorimo o Mediteranu, mi govorimo i o Srbiji, jer ona pripada tom širem pojasu Mediterana. Šta to znači za našu zemlju?

"Mediteran zaista jeste jedan od delova planete koji je nazvan vrućom tačkom ili hotspot klimatskih promena. U široj oblasti Mediterana klimatske promene dešavaju malo brže od globalnog proseka, pa je tako i u slučaju naše zemlje jer mi pripadamo tom širem pojasu. Tako je recimo u našem regionu porast godišnje srednje temperature danas oko 2 do 2 i po stepena u odnosu na kraj 19. veka, dok je globalni prosek oko 1.2 stepena. U tom smislu mi imamo zagrevanje koje je maltene duplo brže nego što je što je globalni prosek.

Ovo zagrevanje je u našoj zemlji posebno izraženo tokom letnjih meseci. Kad gledamo samo letnje mesece, region jugoistočne Evrope ima jedan od najvećih globalnih trendova porast temperature. Kod nas su se prethodnih decenija leta zagrevala po pola stepena. To je neka vrsta globalnog rekorda u brzini zagrevanja. Zbog toga mi leti imamo puno toplotnih talasa, mnogo više nego u prošlosti. U prošlosti su toplotni talasi u našoj zemlji bili veoma retki, dešavali su se jednom ili ni jednom u toku godine. Sada svakog leta imamo minimum tri do četiri koji traju mnogo duže i mnogo su intenzivniji. Često su povezani sa sušom čija se učestalost isto duplirala, zbog toga često imamo gubitke u poljoprivrednoj proizvodnji.

Sa druge strane, kod nas su se i padavine intenzivirale. To znači da za kraće vreme imamo veće količine padavina. Dakle, ukupna količina padavina tokom godine nije promenjena ali način na koji dobijamo te padavine je u stvari promenjen. Imamo duge periode bez kiše, onda za kratko vreme imamo veliku količinu kiše koja može potencijalno da bude rizik za pojavu poplava.

Primećeno je i da se pojavljuju neke biljne i životinjske vrste koje nisu bile uobičajene naše područje. One se polako, sa promenom klime naseljavaju kod nas. Neke od tih vrsta su invazivne, neke od njih se mogu smatrati štetočinama i mogu da utiču i na biodiverzitet i biosferu naše zemlje, ali i na neke sektore kao što je poljoprivreda.

I ono što je problematično u celoj ovoj priči jeste to što to nije kraj tim promenama. Mi ćemo tek videti dodatne promene u narednih 30-ak godina, tako da treba da budemo vrlo oprezni kada pričamo - posebno o budućnosti, a ne samo o sadašnjosti."

EUZ: Šta bi trebalo da postavimo kao prioritet za ovo naše područje Srbije i kako bi u tom smislu moglo da nam pomogne iz neko iskustvo Evrope?

"Najbolje bi bilo da pratimo politike evropske komisije i Evropske unije po pitanju klimatskih promena i da budemo što bliži tome što su njihovi ciljevi. Mi smo se na neki način i obavezali da ćemo to da radimo. Potpisali smo Sofijsku deklaraciju, dokument koji treba da postavi stvari na način da zemlje Zapadnog Balkana budu što kompatibilnije sa Evropskom unijom u smislu politika očuvanja životne sredine.

Ključni element Sofijske deklaracija jeste usklađivanje politika koje se tiču klimatskih promena posebno u smislu smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanja na klimatske promene. U ovom trenutku naša zemlja nije apsolutno kompatibilna sa politikama Evropske unije, malo odstupamo od toga.

Zanimljivo je i da se Evropska unija unapređuje i postaje sve ambicioznija po ovom pitanju. Jedna od poslednjih vesti jeste da je unutar evropske komisije doneta odluka, koja će verovatno biti usvojena, da do 2040. godine Evropska unija smanji svoje emisije do 90 procenata.

To je dosta ozbiljniji plan od onog koji mi trenutno imamo. Kod nas i dalje postoji neka vrsta rezervisanosti i prema obnovljivim izvorima energije. To je oblast koja se izuzetno brzo širi i tehnologija koja zauzima ozbiljan prostor i u ekonomiji i u tehnološkom razvoju unutar Evropske unije. Mi bi trebalo tu da zauzmemo poziciju! Obnovljivi izvori energije mogu da budu razvojna šansa naše zemlje, ne samo, kao što ih sada vidimo, neka vrsta tereta koji koji treba da preuzmemo. U tom smislu, što smo bliži Evropskoj uniji po pitanju smanjenje emisije i novih tehnologija u oblasti obnovljivih izvora energije, to bolje po našu u zemlju.

S druge strane kada pričamo prilagođavanju na klimatske promene, naša Vlada je u decembru usvojila prvi program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove i na neki način postavila pravni okvir prilagođavanja na klimatske promene.

Evropska unija trenutno, pošto već nekoliko godina imaju strategiju prilagođavanja, u ovom trenutku definiše indikatore merenja koji će da im govore da li su se dovoljno dobro prilagodili. To je jedan od zadataka koji čeka i našu zemlju. Znači mi isto treba da imamo naše indikatore, ne samo nasumično da određujemo kako i na koji način treba da se prilagođavamo. Treba da znamo šta tačno treba da radimo, da li da prvo pravimo bedeme ili se bavimo navodnjavanjem.

Mi već imamo i set indikatora koji nam govore da li je prilagođavanje adekvatno i da li treba da ga unapredimo, napravili smo taj prvi korak, ali bilo bi dobro i da se približimo Evropskoj uniji, da imamo neku vrstu monitoringa prilagođavanja."

EUZ: Da smo već deo Evropske unije, da li bi nešto bilo drugačije u Srbiji?

"Mnoge stvari bi bile drugačije, ali pošto danas pričamo o klimatskim promenama, važno da mi postanemo deo Evropske unije, po mom mišljenju, što pre.

Klimatske promene su globalni problem, znači napravile su ga sve zemlje sveta i sve zemlje sveta treba da učestvuju u njegovom rešavanju. Klimatske promene su problem koji donosi mnogo izazova u raznim aspektima, znači u tome kako mi funkcionišemo kao društvo, da li je naša infrastruktura adekvatna, da li će biti adekvatna u budućnosti, kako će klimatske promene imati direktno uticaja, recimo, na ekonomiju ili na migracije. Znači, otvaraju se pitanja koja su vrlo ozbiljna.

Zemlje koje su, da kažem same, ili u ovoj igri učestvuju kao individualni igrači, izložene mnogo većim rizicima, nego one koje su članovi jedne šire zajednice. To znamo iz svakodnevnog života, jel tako? Ako imamo dobru grupu prijatelja onda nam je lakše da prebrodimo svaku vrstu problema. Tako da - što pre postanemo član te dobre grupe prijatelja, povećavaju se naši kapaciteti i da se prilagodimo na klimatske promene, ali i da napustimo fosilna goriva i počnemo da proizvodimo što više energije iz obnovljivih izvora.

Naši naši kapaciteti bili bi značajno uvećani ako bismo bili deo zajednice evropskih naroda. To je vrlo važno jer će ceo taj rizik klimatskih promena biti manji ukoliko se nađemo u nekoj vrsti dobrog društva, posebno zbog toga što je Evropska unija i globalni lider u ovoj oblasti. Lider je u smislu toga koliko brzo, koliko ambiciozno pristupa svim tim akcijama koje su neophodne za rešavanje klimatskih promena i po meni je to dobar razlog da budemo deo Evropske unije. Na taj način bismo iskazali i našu spremnost da vrlo aktivno učestvujemo u obuzdavanju klimatskih promena u nekim okvirima koji su prihvatljivi. Tako što se tiče klimatskih promena veliko ZA da budemo što pre deo Evropske unije."