Evropski parlament je krajem februara dao „zeleno svetlo" novom Zakonu o obnovi prirode.
Ovaj zakon predložen je još u junu 2022. i njegov fokus je na obnovi degradiranih prirodnih predela u ovoj zajednici zemalja. Pre svega, teži se obnovi najmanje petine kopnenih i morskih područja u Evropskoj uniji do 2030, piše Klima 101.
Novi Zakon o obnovi prirode podržalo je 329 evroposlanika, „protiv" je glasalo njih 275, dok je uzdržanih bilo dvadeset četvoro.
„Važan dan za Evropu s obzirom na to da sa zaštite i očuvanja prirode prelazimo na njenu obnovu", izjavio je španski političar i poslanik, Cezar Luena i dodao:
„Regulativa će obnoviti degradirane ekosisteme poštujući poljoprivredni sektor tako što će zemljama članicama pružiti fleksibilnost. Želeo bih da zahvalim naučnicima zato što nam obezbeđuju naučne dokaze za borbu protiv poricanja klimatskih promena, a mladim ljudima zato što nas podsećaju da ne postoji ni planeta B, ni plan B."
Evropski parlament navodi da se preko 80% evropskih staništa nalazi u lošem stanju.
Evropska komisija smatra da je ovaj dokument neizostavni korak ka ostvarenju njihovih ciljeva kako na polju biodiverziteta, tako i na polju klime.
S obzirom na to da je jedan od najisplativijih načina za smanjenje štetnih emisija u poljoprivredi zapravo obnova isuštenih tresetišta, i ona su se našla među fokalnim tačkama Zakona: zemlje Evropske unije do 2030. moraju obnoviti najmanje 30% isušenih tresetišta, 40% do 2040. i 50% do 2050.
Zakon zahteva i sadnju tri milijarde stabala drveća, kao i obnovu najmanje 25 kilometara reka u vodotokove koji slobodno teku.
Kako se navodi, obnova ekosistema i vrsta koje ih naseljavaju će povećati biološku raznovrsnost, obezbediti besplatne usluge prirode kao što su prečišćavanje vode i vazduha i zaštitu od poplava, pomoći u održanju globalnog zagrevanja na 1,5 °C i doprineti izgradnji evropske otpornosti, sprečavajući prirodne katastrofe i smanjujući rizike za bezbednost hrane.
(M.A./EUpravo zato, Klima 101)
