Klimatske promene su termin koji sve češće slušamo, a iako ima i nekih skeptika, posledice već možemo da osetimo i u našem podneblju.
Vremenske nepogode su sve intenzivnije, a veliki broj stručnjaka upozorava da će biti i učestalije.
Međutim, iako u svetu postoje istraživanja o tome koliko klimatske promene utiču i na zdravlje ili migracije stanovništva, takvih podataka u Srbiji nema.
Tim povodom se okupila grupa srpskih naučnika koja će u okviru pionirskog projekta POPENVIROS pokušati da odgovori na brojna pitanja.
O samom poduhvatu i njegovim ciljevima, ali i demografskoj slici Srbije smo razgovarali smo sa dr Natalijom Mirić, docentom sa Geografskog fakulteta u Beogradu i rukovodiocem projekta.
Projekat POPENVIROS je započet 1. decembra 2023. i trajaće do kraja 2026. godine.
"U proteklim mesecima bavili smo se pripremom projekta, pretragom i analizom dosadašnjih istraživanja koja su se bavila sponom između stanovništva i klimatskih promena u inostranstvu. Ova faza nam je pomogla da bolje sagledamo i koncipiramo istraživački problem, kao i da adekvatno pristupimo realizaciji narednih istraživačkih faza. Trenutno se bavimo podacima, tj. njihovim prikupljanjem i pripremom, a analiza počinje na jesen. Veoma je važna faza na kojoj trenutno radimo s obzirom da će od kvaliteta podataka zavisiti i rezultati našeg istraživanja. Biće ovo prva studija koja će moći da 'izmeri' uticaj klimatskih promena na dinamiku stanovništva Srbije, kao i da identifikuje kanale putem kojih se ti izazovi ostvaruju", objasnila je dr Mirić za EUpravo Zato.
Kako je navela, u fokusu projekta nisu klimatske promene same po sebi, već njihov uticaj na populaciju, a to će biti prva studija takve vrste u Srbiji.
Iako u inostranstvu studije uticaja životne sredine na stanovništvo zavređuju sve veću pažnju naučnika, kod nas ih nije bilo.
"Samim tim nama je sada bitno da adekvatno koncipiramo istraživanje i 'postavimo ga na čvrste noge' što će omogućiti i nama kao i drugim istraživačima da se ovom temom bavimo u budućnosti i da je dalje razrađujemo. U tom smislu, ispred nas je svakako veoma zahtevan zadatak. Projekat POPENVIROS realizuje se uz podršku Fonda za nauku Republike Srbije, kroz program PRIZMA. Generalno, finansijska podrška Fonda za nauku projektima, pa tako i našem, omogućava bolje uslove za bavljenje naukom u našoj zemlji. Kroz podršku, ne samo da je uloženo u otkrivanje ovih veoma aktuelnih naučnih saznanja kojima se naš tim bavi, već je pružena i podrška institucijama koje učestvuju na projektima, jer značajan deo budžeta predstavljaju sredstva namenjena za softvere i opremu neophodnih za realizaciju, kao i međunarodne publikacije i konferencije", rekla je.
Dr Mirić ističe da će se tokom ispitivanja koristiti i kombinovati demografski, socioekonomski podaci kao i oni o životnoj sredini, na različitim nivoima (individualni, regionalni, nacionalni).
Posebnom analizom će utvrditi i koliki je uticaj na poljoprivrednu proizvodnju i prinose, korišćenje zemljišta, zdravlje, kvalitet života, sve u svemu, na opšte blagostanje stanovništva.
Svi podaci će biti sumirani na veb platformi "Query Tool" koja će moći da se koristi i nakon završetka projekta, a podaci će biti besplatni i dostupni svim zainteresovanim stranama bilo da su to istraživači ili predstavnici vlasti.
Svakako, najviše se naposletku očekuje od samih nadležnih institucija koje bi na pravi način trebalo da iskoriste rezultate istraživanja.
"Naša očekivanja su da će rezultati projekta imati značajan naučni i politički uticaj. Pružajući naučne uvide u to koliko klimatske promene utiču na fertilitet, mortalitet i migracije, POPENVIROS će dati značajan doprinos razumevanju aktuelnih i budućih populacionih procesa. Znanje o sadašnjoj i budućoj dinamici stanovništva u kontekstu klimatskih promena je ključno za dugoročno planiranje politika. Ako one utiču na fertilitet, mortalitet i migracije, donosioci odluka na svim nivoima moraju uzeti to u obzir. Vlasti bi tako mogli da povuku poteze koji bi smanjivali rizike koje donose klimatske promene", smatra docentkinja sa Geografskog fakulteta.
Koje su oblasti u Srbiji najugroženije usled prirodnih nepogoda?
Teritorija Srbije je izložena mnogim opasnostima od prirodnih nepogoda, a prema istraživanjima stručnjaka sa Geografskog fakulteta to se posebno odnosi na oblasti Kolubare, Šumadije i Pčinje, kao i na Kosovo i Metohiju (Prizrenska, Pećka i Kosovsko-mitrovačka oblast).
Kada su u pitanju poplave, potencijalno plavna područja u Srbiji zahvataju 16 odsto ukupne teritorije, pri čemu su najugroženije Srednjobanatska i Južnobačka oblast, a zatim slede Južnobanatska i Beogradska oblast. Posmatrano po slivnim područjima, posle Vojvodine najugroženije je desno priobalje reke Save, a zatim slede područja u slivu Morave, duž desnog priobalja Drine, u slivu Belog Drima, Kolubare, Sitnice, Timoka, Binačke Morave i Lepenca. Srbija je poslednjih godina izrazito ugrožena poplavama koje izazivaju mali vodotokovi, odnosno bujični tokovi.
U Srbiji je registrovano oko 11.500 bujičnih vodotoka, na slivovima veličine od nekoliko hektara do nekoliko stotina kvadratnih kilometara. To znači da je praktično ugrožena cela Srbija, južno od Save i Dunava (brdsko-planinski deo Srbije).
Osim gradova Kragujevca, Obrenovca, Jagodine, Ljubovije, Pirota, Grdelice i Vlasotinca najugroženija područja: Grdelička klisura i Vranjska kotlina, sliv Kolubare, sliv reke Nišave, Ibarska klisura, sliv Timoka, sliv reke Jadar, sliv Drine uzvodno od Loznice, slivovi Mlave i Peka, sliv Binačke Morave na Kosovu i Metohiji.
U Evropi se sele iz gradova u selo
Kada je reč o "pomeranju" stanovništva u Evropi, očekuje se suprotan trend migracija - iz grada u selo jer će stanovništvo težiti ekološki atraktivnim sredinama.
"Ovakav trend već postoji u nekim razvijenim zemljama. Život van gradskih centara, izolovan od buke, zagađenja I određenih vremenskih prilika jeste poželjan kod onih koji taj život mogu da priušte sebi I svojoj porodici. Ipak, treba naglasiti da nauka kaže da nema jasnih i ubedljivih dokaza da je životna sredina jedini pokretač migracija. Iako je nekoliko autora utvrdilo vezu između faktora životne sredine i odluke o migraciji, ti uticaji su se pokazali kao posredni, ostvareni kroz ekonomske, društvene i političke kanale.
Koliko Srbija gubi stanovnika?
Brojke kažu da je Srbija izgubila oko pola miliona stanovnika, a to će se nastaviti i u budućnosti.
"Jedan od najvećih izazova sa kojim se Srbija danas suočava jeste demografske prirode, a proističe iz negativnih trendova u dinamici stanovništva u poslednjih nekoliko decenija, što je zapravo najveći podsticaj za ovo naše istraživanje. Podaci popisa pokazuju da je samo u poslednjem međupopisnom periodu stanovništvo opalo za oko pola miliona (sa 7.1 u 2011. na 6.6 miliona 2022.). Ovakvi trendovi intenziviraju proces starenja stanovništva Srbije. Prosečna starost od 43.8 godina svrstava Srbiju u red najstarijih zemalja (u nekim delovima Srbije ona dostiže i prelazi 48 godina, kao što su Zaječarska ili Borska oblast što posledično slabi reproduktivni i radni potencijal. Zbog toga su nepovoljni demografski trendovi potpuno izvesni i u budućnosti. Projekcije govore da će se opadanje broja stanovnika nastaviti i u nadolazećoj deceniji i da će stanovništvo do 2040. biti na nivou od oko 6 miliona", zaključila je dr Mirić za EUpravo Zato.
(EUpravo Zato)
